Између ограда, кријумчара и полиције - за деценију кроз Србију прошло више од милион и по миграната

Пут миграната у 2023. кретао се између кријумчара, полиције и зида на границама. Кроз Србију је прошло 107.000 миграната, рачуница је Комесаријата за избеглице на основу евиденције у прихватним центрима.

"Спољашње ирегуларне миграције кроз Србију смањење су за неких 12 одсто. Не можете зауставити миграције, нити је једна земља у свету у томе успела, миграције и не треба схватати као нешто лоше што се дешава у друштву, само је веома важно на прави начин управљати њима", каже комесарка за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић.

Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила сматра да је прошлу годину обележило кријумчарење и сукоби кријумчара, на северу Србије.

Због тога, уз границу са Мађарском, јаке снаге полиције од 27. октобра свакодневно спроводе рације. Више од 7.000 људи "премештено" је у центре, јужније. Акције су уследиле након пуцњаве, у којој су убијена три мигранта, а један повређен.

"Први пут у Европи, таква политка гурања људи на суседну земљу а не решавања њиховог положаја у земљи порекла или негде другде, довела је до јасних примера  кријумчарења и помоћи људима да поново пређу границу за новац и уз експлоатацију. Тако да је то кријумчарење доживело рапидан успон и експлодирало на неки начин", каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Према њиховим подацима, кроз Србију је до сада прошло више од 85.000 људи, али ретко из првог покушаја. Тренутно их је у земљи око 4.000. Поново, највише из Сирије, 45 одсто.

Могући краци миграција

Људи долазе преко Грчке, Бугарске, Северне Македоније и настављају пут БиХ, не само Мађарске и Хрватске, каже Ђуровић.

"У будућности очи су упрте у Турску, у њену иницијативу да се бави овим проблемом, јер кад се миграција домогне Балкана, онда је она тешко заустављива. Неки могући краци миграција би ишли преко Албаније, Црне Горе даље према Хрватској, затим преко КиМ, Санџака, даље према Босни, преко јужне и источне Србије према Хрватској, Мађарској и БиХ", каже Ђуровић.

За разлику од избеглица из Украјине, сви остали имају проблем да уђу у поступак азила. Морају да чекају месецима да би приступили тржишту рада.

 "Питање радне интеграције, један је од основних постулата за успешну интеграцију тражиоца азила, односно лица којима је признат азил у одређеној земљи. У том смислу, осим тог формалног ангажовања људи, пракса европских земаља показује да се са одређеном врстом радне интеграције, креће већ од момента када лица улазе у поступак азила", каже Мирослава Јелачић Којић из "Групе 484".

Крај 2023. године донео је договор Савета Европе и Европског парламента о промени мигрантске политике.Кључни моменти су убрзавање процедуре одлучивања на границама, шира примена концепта сигурне земље транзита и начин поступања у кризним ситуацијама.