Тајна француска мисија у Украјини, ”Операција волиа” разбеснела Русију
Француски војници се, без знања парламента, већ месецима налазе у Украјини, где обучавају украјинске снаге и одржавају војну опрему, јављају медији у Француској. ”Операција волиа”, или слобода, траје најмање од прошлог лета. Париски Монд пише да је слање оваквих јединица у Украјину ”прилично уобичајена пракса чланица НАТО”. Русија је још раније упозорила да ће такве снаге бити легитимна мета напада.
Генерал и непознат војника, снаге су које је Француска тајно пребацила у Украјину, како би обучавали тамошње војнике и одржавали опрему француског порекла, попут борбених авиона ”мираж 20002, самоходне хаубице ”сезар” и пројектиле, јавили су Радио франс интернасионал и дневник Монд.
Тајна француска мисија упућена је у Украјину прошлог лета без знања парламента у Паризу, али број војника који помажу снагама владе у Кијеву још увек није познат.
Монд пише да су војници из Француске редовно распоређивани у Украјини још од самог почетка рата у фебруару 2022. године, али да је њихов број у последње време прилично повећан.
Русија: Гађаћемо вас
Русија је, у неколико наврата, упозоравала чланице НАТО да ће њихови војници, уколико се нађу на украјинској страни фронта, бити сматрани за легитимне мете.
”Сматрамо да је било какво страно војно присуство у Украјини неприхватљиво и Европљани то знају. И шта чујемо са те стране? Чим потпишемо мировни споразум, одмах ће распоредити трупе у Украјини. Шта то значи? Они ће бити легитимне мете и рат ће одмах бити настаљен”, рекао је руски председник Владимир Путин, после недавног сусрета са америчким изасланицима Џаредом Кушнером и Стивом Виткофом у Кремљу.
Осим Француза, на украјинском ратишту стално су присутни инструктори из Сједињених Држава, Велике Британије и још неколико западних земаља.
Најмање два британска војника погинула су у јануару 2023. године када је њихово возило у Соледару погодила артиљеријска граната. Британски медији писали су, касније, да су од тада страдала још три војника из Британије, од којих један у не сасвим разјашњеној саобраћајној несрећи.
У Украјини од јануара 2023. године
Француска је прве војнике послала у Украјину још у фебруару 2023. године, али је у размени оптужби са Москвом, тврдила да се не ради у распоређивању снага, већ ”јачању координације са одељењем које у Кијеву води војни аташе, генерал”.
До 2025. године француски ангажман у рату у Украјини ишао је преко Главне спољнообавештајне службе (Direction générale de la sécurité extérieure, DGSE) и Николаса ле Нена.
Од тада, координацију над овом операцијом преузео је неименовани генерал, чија се канцеларија налази у француској амбасади у Кијеву.
Логистичку подршка овој мисији налази се у Пољској, где су 2023. године успостављени војна база и центар за обуку кроз који је прошло око 25.000 украјинских војника.
Француско учешће у украјинском рату све је жешћа политичка тема у Француској, која ће у априлу бирати новог председника. Емануел Макрон је од почетка рата снажно подржавао Украјину, али је Марина ле Пен, која тренутно има предност у односу на све противкандидате, најавила да ће, уколико буде изабрана, у року од шест месеци прекинути сваку помоћ Кијеву.
Избори у Француској и Јалта у Кини
Лепенова је навела да ће Француска обуставити финансијску помоћ Украјини, наводећи као разлог стање јавних финансија, јавља дневник Паризијен.
Макрон је био главни покретач обимног пакета помоћи Украјини, чија се вреднос процењује на око 6,5 милијарди долара. У склопу тог програма, снаге у Кијеву добиле су пет ”миража 2000”, од којих се један срушио у јулу прошле године.
Осим тога, у Украјину су стигле самоходне хаубице ”сезар”, те маса пројектила, оклопних возила и друге војне опреме.
Украјина је, такође, уговорила куповину 16 борбених авиона ”рафал” који би могли бити испоручени почетком 2029. године. Украјинско ратно ваздухопловство вољно је да купи још на десетине ових летелица.
Обука француских пилота за ове летелице почела је почетком месеца, а специјализоване публикације тврде да ће трајати око 15 месеци, колико је наводно било потребно хрватским летачима да са совјетских мигова пређу на ”рафале”.
Председници САД, Русије и Кине, Доналд Трамп, Владимир Путин и Си Ђипинг ће се у четвртак састати у Шенџену на скупу унапред названом ”Јалта 21. века”, на којем ће се, према најавама, расправљати у смањивању нуклеарних арсенала и окончању рата у Ирану.
На Конференцији на Јалти, чији ехо наводно одјекује у Шенџену, Френклин Делано Рузвелт, Јосиф Висарионович Стаљин и Винстон Черчил су договорили расподелу сфера утицаја у свету након Другог светског рата.