уторак, 17.11.2026, 05:58 -> 06:19
Извор: РТС
Клиника за психијатрију за децу затворена – где су пацијенти и ко штити њихова права
Затварање Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду и измештање пацијената отворили су низ питања о одговорности надлежних, безбедности објекта и заштити права малолетних пацијената. Адвокатица за медицинско право Марина Мијатовић каже за РТС да је одговорност за безбедност пацијената на руководиоцу здравствене установе, али и да се процена безбедности објекта мора спровести у складу са законом.
Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду измештена је 13. новембра у касним поподневним сатима. Министарство здравља саопштило је да је одлуку о исељавању донела директорка те установе, на основу сопствене процене о небезбедности објекта.
Док се чека званично разјашњење околности под којима је донета одлука о затварању клинике, остаје непознато и где су сви пацијенти смештени, да ли су њихови родитељи благовремено обавештени и како им је обезбеђен наставак лечења.
Aдвокатица за медицинско право Марина Мијатовић рекла је, гостујући у Београдској хроници да Закон о правима пацијената прописује обавезу обезбеђивања сигурности пацијената у свим здравственим установама.
"Закон о правима пацијената предвиђа да пацијенти морају да се осећају безбедно и да буду безбедни у свакој здравственој установи. За то је надлежан директор, односно особа која управља здравственом установом“, објашњава Мијатовићева.
Према њеним речима, уколико је постојала сумња у безбедност зграде, директорка је била дужна да о томе обавести надлежне институције и покрене одговарајућу процедуру.
Истиче да се безбедност објекта не може утврђивати искључиво на основу личне процене руководиоца или вештачења које је самостално организовано, већ да је неопходно укључити надлежне органе и спровести прописану процедуру.
"Ако је зграда била небезбедна и била јој је потребна реконструкција, надлежни у клиничком центру и Министарству здравља морали су да буду обавештени. Постоје процедуре за процену безбедности и јавне набавке којима се обезбеђују средства за реконструкцију и унапређење здравствених објеката“, наводи Мијатовићева.
Ко сноси одговорност ако је процена безбедности била погрешна
Уколико се накнадним прегледом утврди да је зграда била безбедна за коришћење, или се, супротно томе, потврди да је постојала опасност, питање одговорности остаје отворено.
Мијатовићева сматра да је одговорност директорке неупитна у погледу обавезе да поступи по прописаној процедури.
"Уколико је погрешила, требало је да обавести надлежне органе и омогући да се вештачење спроведе на адекватан начин. Ако је била у праву, опет је морала да испоштује процедуру. Уколико није била у праву, онда је пацијенте довела у заблуду и изложила их непотребном стресу“, објашњава адвокатица.
Родитеље обавестити о премештању деце
Посебно осетљиво питање односи се на малолетне пацијенте који су измештени из клинике. Према доступним, незваничним информацијама, од укупно 15 пацијената познато је где су смештена само два.
Адвокатица истиче да је било неопходно да јавност добије информације о томе у које су здравствене установе пацијенти премештени и да ли им је обезбеђен континуитет здравствене заштите.
"Здравствена установа није смела да децу премести без сагласности родитеља. Важно је да знамо да ли су родитељи имали довољно времена да буду обавештени и да ли су дали сагласност за то где ће њихова деца бити премештена“, каже Мијатовићева.
Подсећа да родитељи, као законски заступници малолетне деце, имају право да одлучују о здравственој заштити своје деце и да, уколико су незадовољни пруженом здравственом услугом, могу да поднесу приговор.
"Родитељи могу да се обрате саветнику за заштиту права пацијената, као и здравственој инспекцији, односно Министарству здравља. То могу да учине одмах, уколико сматрају да су права њиховог детета угрожена“, наводи адвокатица.
Коме пацијенти могу да се обрате ако су им права угрожена
Мијатовићева посебно указује на то да велики број грађана не зна да постоји саветник за заштиту права пацијената, коме могу да се обрате када сматрају да им је здравственим поступањем повређено неко од законом гарантованих права.
Према њеним речима, саветник је дужан да поступи по приговору у року од пет дана, док поступање здравствене инспекције може да траје дуже.
"Грађани често не знају да имају могућност да се обрате саветнику за заштиту права пацијената. Додатни проблем је што их у здравственим установама понекад упућују на правнике који раде у самој установи, уместо да их информишу о могућности подношења приговора независном саветнику“, упозорава Мијатовићева.
Шта је са комплетном медицинском документацијом
Једно од питања које посебно брине родитеље јесте како да дођу до медицинске документације деце, с обзиром на то да је клиника затворена, а врата објекта закључана.
Мијатовићева наглашава да затварање здравствене установе не значи да пацијенти губе право на своју медицинску документацију.
Родитељи могу да се обрате клиници и затраже документацију. То могу да учине лично, поштом или електронском поштом. Документација мора да буде сачувана и здравствена установа не може да ускрати пацијентима право на увид и добијање њихових података“, објашњава адвокатица.
Подсећа и да, према Закону о правима пацијената, деца која су навршила 15 година имају право да самостално траже своју медицинску документацију и учествују у доношењу одлука о сопственом лечењу, у складу са законом. За млађу децу то право остварују родитељи, односно законски заступници.
Важно је, истиче, да родитељи приликом подношења захтева обавезно сачувају доказ да су документацију тражили.
Екипа Београдске хронике испред Клинике
На Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину - врата затворена, светла угашена, и на први поглед чини се као да унутра нема никога. На терену је екипа Београдске хронике затекла једног полицајца и једног радника обезеђења који су рекли да унутра не могу. Споља, ипак, нема видљивих трагова урушавања, иако кажу да се оштећења најбоље виде унутра.
Измештање пацијената отворило је питања безбедности ове зграде. Како смо незванично сазнали, унутра се налази још само један пацијент. Поставља се питање: има ли безбедних делова зграде и у којим условима могу да се користе, али и како ће изгледати лечење пацијената који су пребачени у друге здравствене установе?
Директорка клинике је, подсећамо, пре три дана на основу сопствене процене донела одлуку о измештању пацијената због наводне небезбедности објекта. Из министарства здравља наводе да увид у извештаје вештака нису имали и да су по хитном поступку захтевали да се пацијенти пребаце у друге одговарајуће клинике.
Два пацијента пребачена су у клинику за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".
“После позива директорке Клинике за неурологију и психијтрију, да се у установи нешто дешава, инфраструктурно, непредвиђено, наравно да је тема број један, где сад са пацијентима. По договору ми смо примили два пацијента са те клинике. Ми на дечијем одељењу имамо 12 кревета и јасно је да су капацитети попуњени. Међутим, у нашој установи која 24 сата ради ургентни пријем – никада одговор не може да буде да нема места”, каже Ненад Бјелица, директор Клинке за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић“ .
За пацијенте који су премештени, ово је не само промена адресе, већ и промена свакодневице, која у њиховом случају може отежати сам процес лечења.
"Овде је олакшавајућа околност јер су то пацијенти који су већ били на одређеној терапији и били у процесу излечења, а то се све види у отпусној листи, а то је мањи проблем од тога што ти психијатријски пацијенти сада мењају огроман број надлежних лекара, лутају између институција", наводи др Блелица.
Остаје да се разјасни како је донета одлука о њиховом измештању. Који налази су били основ за доношење одлуке о измештању пацијената, али и која је била улога надлежних институција.