Саша добио нову јетру и шансу за нови живот

На Војномедицинској академији је недавно урађена трансплантација јетре, прва у Србији после скоро двогодишње паузе. У тој установи се данас ради и сродничка трансплантација бубрега. Нову јетру добио је 51-годишњи Саша Вучковић који каже да је неопходно да се народ подигне на ноге.

У првим данима ове године доктори су добили прву сагласност породице и захваљујући њиховој хуманости, спасена су и продужена два живота. Пацијент којем је 10. јануара трансплантирана јетра 51-годишњи Саша Вучковић каже да се осећа одлично.

"Осећам се одлично, много боље него пре трансплантације. Чекам само да се испуне све формалности и да идем кући", рекао је Вучковић.

Код куће га чекају супруга и син. За њега, али за целу породицу, овај позив за трансплантацију био је, каже – златан.

"Имао сам четири позива, са паузама. Од 2014. знам да сам болестан, врло брзо после тога стављен сам на листу за трансплантацију, тако да седам, осам година отприлике чекам. Позиван сам више пута", каже Вучковић.

Од прилично тешке операције прошло је тек двадесетак дана.

"Бићу све боље и боље", каже Вучковић који је захвалан медицинском тиму на ВМА који су га оперисали, али и докторима на КЦС који су га припремили за трансплантацију.

Након што је добио нови орган, истиче колико је важно освестити људе о значају трансплантације.

"Треба мало народ дићи на ноге по том питању, јер неопходно је. На крају крајева и та особа која одлази наставиће да живи кроз органе које је дала", истиче Вучковић.

Начелник ВМА професор Мирослав Вукосављевић задовољан је што је програм трансплантације успешно настављен.

"Успешно је настављен програм преко нашег Центра за трансплантацију солидних органа и не само солидних органа, ми ћемо се борити и за ћелије ткива", истиче професор Вукосављевић.

Апел на грађане да се одазову позиву на донирање органа.

"Апелујем на све који своје најмилије испраћају, јер они тако преко њих и њихових органа и ткива живе и даље", поручује професор.

У Србији више од 2.000 људи чека на трансплантацију, међу њима и тридесеторо деце. Статистика каже да су много веће шансе да нам током живота затреба трансплантација него да будемо давалац.