Шта је стручњацима спорно у сету правосудних закона који ће пред посланике

Пре него што коначни суд о правосудним законима да политика, мишљење је последњи пут јавно изнела струка. Тражи да се поједине одредбе прецизирају, боље формулишу, а неке и потпуно промене. У фокусу су, као и претходних 12 месеци, критеријуми за избор истакнутих правника – будућих чланова највиших правосудних органа.

Катарина Голубовић из Јукома објашњава да несудски део правосудних савета треба да обезбеди да се избегне неки судијски корпоративизам и да се избегне утицај владајуће партије, односно извршне власти.

"Зато је нама јако битно да се у избор истакнутих правника, пре свега, умеша глас опозиције због поверења грађана, јер не желимо да колико год ми покушали да стручним квалификацијама обезбедимо политичку неутралност, то је просто погрешан пут", наводи Голубовићева.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија истиче да је њихов главни предлог био да се кроз законе обезбеди што већа јавност рада правосудних савета.

"Нисмо у потпуности задовољни како је то урађено кроз законе, јер је превише тога остављено саветима да сами дефинишу кроз своје посебне акте или пословнике", рекао је Ненадић.

О већој одговорности правосудних радника 

Међу предлозима и сугестијама су и они који се тичу побољшања положаја судијских помоћника, укидања волонтирања, али и веће одговорности правосудних радника.

Вања Мацановић из Аутономног женског центра каже да су жене убијане због непоступања, лошег поступања судија и тужилаца у Србији, као и да су молиле да уђе и одредба да ће дисциплинска одговорност постојати и када је смрт странке у поступку оштећеног сведока наступила одређеним поступањем судија или тужилаца.

"Тај предлог није усвојен и онда се некако запитате када видите да је код те дисциплинске одговорности ушло да ће судија сносити дисциплинску одговорност ако настане већа штета по имовину странке у поступку, па некако делује као да је то право на имовину битније од права на живот", навела је Мацановићева

Министарство правде је све одговоре на примедбе, коментаре и сугестије поставило на сајт министарства, каже помоћник министра правде Владимир Винш.

"Одговори су на више од 200 страна, доступни су свима и не бих сада износио поново аргументацију", рекао је Винш.

И посланици о правосудним законима 

Аргументација се прелила и на политички терен.

Посланик посланичке групе "Уједињени" Јанко Веселиновић тврди да је Устав измењен у нетранспарентном поступку.

"Сваки пети, односно сваки шести грађанин је гласао за ове уставне промене и ви говорите о некој транспарентности и нечему што има подршку грађана Србије. Нема господо, ви сте овај устав изменили у једном нетранспарентном процесу, без вишестраначке скупштине, без јавности", рекао је Веселиновић.

Јелена Жарић Ковачевић, посланица СНС-а и председница Одбора за уставна питања и законодавство, наводи да су представници опозиције одбијали да учествују у овим питањима:

"Проблем је само у томе што овде присутни гости и грађани Србије не могу да свакодневно имају увид у архиву Одбора за уставна питања и законодавство као ја па да виде да су представници опозиције децидирано одбијали да учествују."

Сет предлога правосудних закона је пре десетак дана стигао у парламент. Коначни суд о изменама које доносе, у најкраћем – нови начин избор судија и тужилаца и састав највиших правосудних органа, посланици би требало да дају 9. фебруара.