ОКО: Токсична прича из Пирота, зашто се чека да амонијак исцури

Катастрофалне последице акцидента у Пироту, где од недеље увече цури амонијак из цистерне која се преврнула са шина, избегнуте су, закључак је емисије Око у којој су о последицама по људе, земљиште, воду, али и санацији штете говорили др Драгана Ђорђевић из Института за хемију, начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић и Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице Србије.

До превртања је дошло код ауто-пута, на десетак километара од Пирота. Спасоносни фактор у овој ситуацији био је ветар који је дувао из правца Бугарске, каже професорка Природно математичког факултета у Нишу Весна Станковић Јовановић која се из Пирота укључила у емисију.

Међутим, да се избегне катастрофа допринели су и, како каже Чаушић, храбри људи из Сектора за ванредне ситуације.

"Велики хемијски акцидент, али катастрофа је могла да буде таква да нас обележи деценијама... Видљивост је била равна нули, људи су кренули ризикујући своје животе у спасавање, с обзиром на то да су се ту дешавале и саобраћајне несреће, паника... То су хероји", рекао је Чаушић додавши да су, нажалост, две особе погинуле а да је међу онима који су затражили медицинску помоћ било и пет ватрогасаца.

Напомиње да је видљивост била на два метра, да су поједини припадници спасилачке екипе једва могли да виде сопствене ципеле.

Зашто се чека да амонијак исцури

Из једне цистерне, која је веома оштећена, амонијак и даље цури, а др Драгана Ђорђевић објаснила је да, док цури амонијак, не сме да се реагује.

"Тешко је прићи том месту. С друге стране, амонијак када цури, он хлади околину и онај ко се нађе у том окружењу може да добије промрзлине трећег степена, то је једна од последица. Затим, амонијак нагриза слузокожу, плућа, високе концентрације су леталне, преко 3,5 грама по метру кубном амонијака у ваздуху је сигурна смрт, када је преко једног грама по метру кубном ваздуха – лице које се затекло у том окружењу мора да се интубира", каже Ђорђевић.

Истиче да је амонијак опасан гас који производи тешке последице, те да је најбезбеднији начин да се још ништа на цистерни не поправља.

Амонијак је корозиван, концентрација 15 до 20 процената у ваздуху је експлозивна смеша. Не сме да се вари јер би дошло до експлозије, додаје Драгана Ђорђевић.

Какве су последице

Ђорђевић објашњава да се амонијак користи за производњу вештачких ђубрива (90 одсто укупне глобалне производње амонијака), у хемијској индустрији, као и за расхладне уређаје.

"Њега има у природи као продукта распадања биљног и животињског изумрлог света, налази се у уреи која је саставни део урина сисара... Он се у природи свакако налази, али у минималним концентрацијама које нису штетне по здравље и животну средину", рекла је Ђорђевић.

У великим концентрацијама је, истиче, изузетно опасан, оштећује дисајне органе и слузокожу код људи и животиња, али оштећује и биљни свет.

"У питању је база. Лако се раствара у води и прелази у тзв. амонијум-хидроксид, који врло брзо дисоцира и онда се у води налази амонијум-јон, претпостављам да је у Нишави дошло до повишења амонијум-јона, до повишења Ph вредности зато што је у питању база", каже Ђорђевић.

Напомиње да је мало лакши од ваздуха и да ће, у неко догледно време, бити брзо оборен на земљиште и у додиру са земљом реаговати са киселим оксидима, тј. разложиће се.

"Има свој циклус у природи, за неко време ће ући у тај животни циклус и неће оставити далекосежне последице у будућности", нагласила је.

Међутим, сматра да је оваква ствар, која је могла бити катастрофална, морала да буде предвиђена, с обзиром на то да се пругом која је у лошем стању превози опасан материјал, за чији транспорт постоје стриктна правила. 

Пруга чека реконструкцију, новац набављен 2018.

Пруга којом је превожен амонијак грађена је осамдесетих година. Била је у лошем стању и препоручено кретање за путнички саобраћај на том делу било је 30 километара на сат.

"Чекала се њена модернизација и реконструкција. У задњем периоду се обављало само текуће одржавање пруге. У модернизацији пруге Ниш–Димитровград то је једина деоница на читавом међународном Коридору 10 која не само да је у лошем стању него је и неелектрифицирана...", рекао је Станисављевић.

Новац за реконструкцију набављен је 2018. године.

"Било је доста проблема и са експропријацијом и припремом техничке документације, негде се и чекало на процедуре у складу са међународним кредитима и тендерима банке", каже Станисављевић.

Додаје да овом пругом на месечном нивоу прође око 400 теретних композиција, а 50 са опасним материјалом. На питање зашто су опасне материје превожене пругом која је у лошем стању, а имајући у виду да се и пре неколико година десила слична незгода, само без цурења, одговара да су надлежне службе у Инфраструктури процениле да је то безбедно.

"Ствар превозника је да се определи да ли ће прећи на друмски саобраћај. Ти терети су погодни за транспорт железницом. Та количина и контроле на овој прузи на неки начин јесу гарант да саобраћај може да се обавља", рекао је Станисављевић и истиче да Инфраструктура не може сама да донесе одлуку да овакав превоз буде обустављен.

Указује да не треба искључивати и друге факторе који су могли да допринесу акциденту.

Станисављевић је објаснио да постоји служба која се бави пратњом транспорта опасних материја, али не у физичком смислу, већ у смислу пратеће документације, тока транспорта и сл.

"Инфраструктура железнице Србије је проценила услове за функционисање саобраћаја, смањење брзине је мера превенције, текуће одржавање, и процена је била да саобраћај може да се одвија", рекао је Станисављевић.

Годишње око 5.500 теретних железничких композиција са опасним материјама прође српским пругама, што је, додаје, око 10 одсто укупног железничког саобраћаја.

За комплетну санацију потребно десетак дана

Након што тужилаштво спроведе истрагу, почеће санација штете.

"Идеја је да се цистерне које нису исклизнуле, осим четири које су се преврнуле, имамо још две које су накривљене. Циљ је да се ове које су остале на колосеку одвуку регуларно, а онда из дана у дан подизање ових цистерни на колосеке, а онда уклоњење", каже Станисављевић.

За то је, додаје, потребно неких десетак дана – да се рашчисти место несреће и да се поправи пруга.

Чаушић је рекао да ће о укидању ванредне ситуације у Пироту одлучивати Штаб за ванредне ситуације, а да ће припадници Сектора за ванредне ситуације, који су на терену, реаговати и вероватно поново затворити ауто-пут када буде кренуло превожење цистерни које су се преврнуле.