Школа за једног ђака у викендици – учитељица сваког дана пређе 75 километара да би држала наставу

Захваљујући некадашњем житељу из села Предоле на обронцима Жељина, који је уступио своју викендицу, десетогодишњи Александар Банковић не пешачи седам и по километара до школе. Александрова учитељица путује чак 75 километара сваког дана колима из Kраљева како би држала наставу свом једином ученику.

Последњих пет километара путовања преко планинских беспућа до села Предоле, за учитељицу Хелену Веселиновић је врло напорно, јер су путеви некатегорисани. Kућа нема дуж неколико километара пута.

У случају да падне снег, учитељица ће морати да остави свој аутомобил, како саветују мештани села Предоле, и до школе која је удаљена око километар и по стигне козјом стазом уместо главним путем.

Срећом, снег још није пао. Пут води поред старе школе, која се пре неколико година урушила под снегом. У исто време у школу стиже и Александар у пратњи свога верног пса. Настава се одржава у викендици, која је уступљена школи. У њој су само једна клупа, табла и пећ на дрва, бубњара.

"Александру веома значи, његовој породици, јер до следеће школе они имају пет километара. Он је и даље мали тако да би било јако тешко да он путује пет километара до школе поготово зими када падне снег када су услови мало отежани", навела је Хелена Веселиновић, учитељица у ОШ "Милун Ивановић".

Александар каже да је сада довољно стасао да иде и до Међуречја, у већу школу.

"Навикaо сам. Идем са мојим кучићима. Они ме бране од животиња. Лепо ми је у школи. Четврти сам разред и лепше ми је у школи него код куће", рекао је Александар.

Александрова сестра Јулијана похађа школу у Гокчаници. Она је много раније кренула од куће.

"Он има два и по километра до школе, а ја седам. Зато што је горе четворогодишња школа, а овде осмогодишња. Ја сам сад шести разред, тако да тамо нема места за мене", рекла је Јулијана.

У школи у Гокчаници само су две ученице. Јулијана и шестогодишња Рушка из села Борово. Све до седамдесетих година прошлог века у овим планинским школама било је и до шездесет ученика.

"Следеће године школа се затвара. Он прелази у Гокчаницу или се можда са породицом буде преселио за Kраљево, тако да више деце неће бити", навела је учитељица Хелена.

Пут до куће Александру је тежи него долазак у школу. Његов дом је на крају села, на самим падинама Жељина.