Три су случаја у којима би могао да се користи биометријски надзор, објашњава пуковник МУП-а

Милан Андрић каже да су уважене замерке које су биле на прошлој јавној расправи и да је било неколико састанака са представницима удружења грађана, пре свега невладиним организацијама. "Већину замерки смо прихватили и изменили и њих више нема у новом нацрту", казао је Андрић.

Наводи да одредбе закона нису противуставне.

"И по новом и по садашњем Законику о кривичном поступку, идентични су услови. Сада по нацрту закона, полиција може да уђе у стан уз сагласност држаоца стана, ако неко зове у помоћ, ради непосредног хапшења, ради извршења одлуке суде и ради отклањања непосредне опасности по људе и имовину", наглашава Андрић.

Било је, каже, ситуација да се уђе у погрешан стан, и да свако има право да поднесе притужбу.

Андрић наглашава да МУП нема софтвер за препознавање. "То није само наше мишљење и повереник је био у надзору 2021. у децембру и утврдио да Министарство нема и не користи такву врсту софтвера. Ми немамо тај софтвер", истиче Андрић.

Према његовим речима, биометријски надзор не значи 24-часовно праћење.

"Ово препознавање биометријских карактеристика лика налази се у склопу полицијског овлашћења провере идентитета. Да би могао да се користи тај систем, пре него што га уопште набавите и обавестите где ће се налазити, морате да имате наредбу суда да тако нешто радите. У закону је јасно прецизирано у којим ситуацијама то може да се ради – проналаска учиниоца кривичног дела које се гони по службеној дужности, проналаска лицâ која припремају најтежа кривична дела, попут тероризма, и несталог лица за које се сумња да је жртва кривичног дела. Овај систем неће функционисати без наредбе суда. Суд може да нас контролише. Ако некада будемо набавили систем, он може само да нам користи", објашњава Андрић.

Андрић је позвао све грађане и стручну јавност да им верују. "Желимо да унапредимо безбедност свих грађана. Немамо никакву скривену намеру", истиче Андрић.

Када је реч о овлашћењима министра, готово су идентична онима која има као руководилац по Закону о државној управи. Готово су идентична онима која је имао 2005. и која има сада по важећем закону.

"Министар може да тражи извештај од полиције, а ми у трећем ставу кажемо да се тражењем извештаја и доношењем инструкција не сме утицати на оперативни рад полиције. Ми као полиција немамо проблема с тим", напомиње Андрић.

Напомиње да су, пошто су схватили да у систему постоје синдикати, спортска и разна удружења који у свом називу користе назив полиција, желели да им директор полиције дâ сагласност да могу користити реч полиција или полицијски. "Нема других скривених намера", наводи Андрић.

Сваки закон, додаје, може да се прекрши, али овај нацрт закона предвиђа велики број тешких повреда службене дужности.

"То је била замерка и наших синдиката. Не видимо проблем и у оваквом облику да се усвоји. Очекујемо да нам стручна јавност пружи помоћ и да до 22. јануара пошаљу примедбе. Очекујем да ћемо закон донети на добробит свих грађана", закључио је Андрић.