Жене у бизнису, у припреми нова стратегија државне подршке

Марија Грујић, власница фирме "Неуробласт", у свет предузетништва ушла је пре неколико месеци. Почетни капитал обезбедила је победом на конкурсима "СтарТех" и једног у организацији Иновационог фонда.

Пре пет година дијагностикована јој је мултипла склероза, због чега јој је потребна рехабилитација по принципу неуропластике. То на клиникама доста кошта.

Грујићева објашњава да су тада схватили да је потребно да постоји уређај који ће моћи да се користи код куће и који ће бити јефтинији.

"Направили смо уређај који сам кренула свакодневно да користим. Одлучили смо да га комерцијализујемо", објашњава Грујићева. 

Истиче да су као ИТ фирма, прве три године, ослобођени пореза и доприноса на плату, и да то представља велику погодност за почетак предузетничке делатности.

"Са свим олакшицама и грантовима није толико тешко бити предузетник. Битна је добра идеја, да имате добар производ, да се темељно распитате о свему", истиче Грујићева.

Снежана Јовановић из Великог Градишта одлучила се за другачију врсту пословања, након што је остала без посла: израђује предмете од пустоване вуне.

"Тешко је кад хоћете да кренете. Углавном кажу немој: како ћеш плаћати порез, то је неизвесно, гледај други стални посао", наводи Јовановићева.

Додаје да би требало да жене предузетнице буду ослобођене више година плаћања пореза, те да имају више подстицаја за набавку опреме. "Има их, али су више кредити него бесповратна средства", објашњава Јовановићева.

Стратегија за унапређење положаја жена у бизнису 

У Министарству привреде кажу да је током прошле године 98 предузетница добило бесповратна средства. У те сврхе ове године издвојено је сто милиона динара. 

Додају да је у припреми нова стратегија развоја чији је циљ унапређење положаја жена у бизнису. 

Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде истиче да је важно да жене унапређују свој статус, као и да се осећају равноправно у односу са мушкарцима.

"Постоје сектори и бранше које мушкарци не могу да обављају квалитетно као жене", наводи државни секретар у Министарству привреде.

"Потребни програми подршке за мајке" 

Свака четврта жена у Србији је власница некретнине, а тек 11 одсто њих поседује пољопривредно земљиште. 

Позитиван помак донеле су измене Закона о упису у катастар, па се некретнина стечена у браку уписује као заједничка, кажу у НАЛЕД-у. 

Сматрају да су конкурси за предузетнике једнако доступни и мушкарцима и женама, али да новац чешће добијају веће, извозно орјентисане компаније, док се жене више одлучују за услужне делатности и пословање на домаћем тржишту. 

Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а каже да на "конкурсима које су посматрали, на 4,6 динара који се доделе фирмама у власништву мушкараца, један динар оде фирмама које воде жене".

"Потребни су конкретни програми подршке за жене које су мајке: да вртић има флексибилније радно време, да јој буде доступан, да цене буду приступачне", указује Јовановићева. 

Предузетнице већ годинама траже право на 100 одсто накнаде после трудничког боловања, да породиљско одсуство после трећег месеца може да користи супруг, и да и оне могу да одсуствују с посла две година после рођења трећег или четвртог детета.