Шта краћа радна недеља доноси раднику, а шта послодавцу

Да исти посао уместо за пет могу да ураде за четири дана показали су радници једне компаније у Србији. Зато од марта раде 32 сата недељно. До те одлуке, менаџери су дошли после истраживања које су радили од новембра прошле године.

"Све то заједно доводи до боље атмосфере у тимовима, боље атмосфере у компанији, доводи до привржености, тј. веће привржености компанији, веће мотивације и ту последично већ говоримо о порасту продуктивности, која је, поред бриге о запосленима, један од главних аспеката при покретању оваквог пројекта", каже Марија Шкрбић Дражић, запослена у Менпауер групи.

Менаџер те компаније Александар Плавшин каже да је циљ био да се на тржишту понуди нова перспектива радног односа.

"Заиста, у данашње време када је флуктуација висока, када није лако мотивисати запослене, кад је конкурентност послодавца велика, потребно је наћи начин како да заправо на најбољи могући начин људском капиталу пружимо вредности и у дугом року их задржимо код нас у својству послодавца", рекао је Плавшин.

Ко колико ради 

Подаци показују да у Европи најдуже раде Аустријанци – 44 сата недељно. Следе их Грци са 43. Пољаци и Чеси раде око сат мање, а по тој статистици, најкраће су на послу Данци и Финци – укупно 40 сати недељно.

И у Србији се ради толико – на папиру. У реалности, истичу из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије, ради се 43 сата и 30 минута.

"Сигурно да учинак није нешто претерано добар. Знате, ја стално то говорим – она наша изрека: 'Никада ме ти не можеш довољно мало платити колико ја могу мало радити'. Поново долазимо до онога што сам рекла, није битно време проведено на радном месту него учинак који постигнете, ефективни учинак који постигнете за време тог рада", каже Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије.

Шта послодавци виде као ману

Да направе равнотежу између приватног и пословног неким послодавцима, кажу, делује немогуће.

"Треба рећи да је то могуће само тамо где је такав посао да може да се за релативно краће време направи довољна зарада, како за послодавца, тако и за запосленог. Шта ћемо са оним данима и оним сатима који су неопходни да би неки послови у континуитету могли да се раде? Значи, може појединац да ради краће, али онда уместо три појединца да буде пет оних који ће у време кад ови не раде, такође да наставе да раде", рекао је Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Нове изазове послодавцима донела је пандемија. Незадовољство запослених навело их је да нађу нове начине да их стимулишу.

Канада и Нови Зеланд планирају да скрате радно време. Пробни програм од четири дана у недељи примењиваће се од јуна у Британији.

Стручњаци упозоравају – краће радно време не подразумева и исту зараду. У том случају би запослени тражили и додатни посао, а то неретко значи рад у сивој или црној зони.