Грађани који су добили банке на суду у страху, стижу ревизије пресуда – где је право, а где правда
Грађани који су добили банке на суду због накнада за обраду кредита, новац ће ипак морати да врате. Последњих дана стижу ревизије тих пресуда и захтеви да у року од осам дана грађани врате износ који су раније добили. До овог обрта дошло је после промењеног става Врховног касационог суда у септембру прошле године. Удружење банака Србије позива грађане да одустану од тужби и обећавају да им се у том случају неће наплаћивати никакви трошкови и да са правницима у својим експозитурама могу да се договоре.
Да тужи банку код које је задужио стамбени кредит Игор Љубинковић одлучио је после одлуке Врховног касационог суда 2018. године да банке немају права да наплаћују трошкове обраде кредита. После три и по године добио је спор.
Готово истовремено са првостепеном пресудом стигла је и промена става највишег суда – банке имају права да наплаћају трошкове кредита. Зато данас и Игор и његова породица стрепе – хоће ли ревизија пресуде стићи на њихову адресу.
"Ми смо сад у тоталном процепу и уопште не знам шта да мислим. Значи, добио сам првостепену пресуду, то је било недавно. Али сад по новоме, сад ће то можда да се преиначе, ја не знам чега се све бојим. Просто се све окренуло, од сто посто сигурног дошло је до тотално несигурног", каже Игор Љубинковић.
Неизвесно је и за, према проценама, још око 30.000 људи који су у протеклом периоду добили банку на суду. Прети им да ће, поред исплаћивања новца за трошкове обраде кредита банкама, морати да подмире и судске трошкове.
"Оно што је изненађујуће и што се јавља први пут овде и иначе је јако ретко у пракси да када имате две одлуке првостепеног, другостепеног суда које су у корист клијента да ви имате на Врховном касационом суду не укидање пресуде и упућивање на нижестепени суд, који би требало поново да расправи, него сам ВКС доноси одбијајуће пресуде за грађане", објашњава Злата Рашевић, адвокат.
Све до 16. септембра прошле године, дана када је ВКС преиначио став, 99,9 одсто пресуда било је у корист грађана, тврде адвокати. До истог тог дана, кажу из Удружења банака Србије, банке су уложиле између 5.000 и 9.000 ревизија.
"Банке су у свим или скоро свим предметима које су правоснажно изгубиле улагале ванредни правни лек, ревизију, па је Врховни касациони суд због аргумената изнетих у тим ревизијама и због њиховог великог броја одлучио да допуни свој Правни став из 2018. године. Тако да је сада недвосмислено јасно да су банке законито наплаћивале накнаду која је била предмет свих ових спорова", саопштавају из Удружења банака Србије.
Зашто је променио став – из Врховног касационог суда нисмо добили одговор, уз појашњење да у овом тренутку нису у могућности да обезбеде саговорника. Питање је и када ревизија тог суда стигне, какви су правни механизми на располагању грађанима?
"Уставна жалба, па онда жалба суду у Стразбуру. Али ако узмемо да су се досадашњи правни механизми показали као јако несигурни, ако ви имате редовни судски спор који добијете, правоснажно добијете и добијете новац, а онда ВКС окрене наопачке и каже био си будала што си тужио, ајде сад врати новац. Дакле, који правни савет дати када правна сигурност више не постоји", поручује Дејан Гавриловић, председник "Ефективе".
Пред судовима широм земље је између 200.000 и 250.000 тужби грађана поднетих због незаконитости наплате трошкова обраде кредита и плаћања премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.
Коментари