"Рањени орао" као мелем на рану

Не памти се да је нека серија у скорије време забележила већу гледаност, па је то разлог да се реприза у ударним терминима, после телевизијског Дневника.

Стручњаци и редитељ Здравко Шотра, чини се, нису изненађени да је један лаки роман попут популарних "љубића" успео да грађанима надомести управо оно што им недостаје - романтичност, емоцију, топлину дома и још понешто чега у данашњој свакодневици нема.

Више је разлога што народ воли да гледа серије попут "Рањеног орла" која говори о домаћим проблемима, сматра психолог Жарко Требјешанин.

"Данашњица је рационална, пуна сарказма и бездушности, а живот је усмерен ка успеху и заради, тако да народ чезне за романтизмом, жељан топлине, рекао је Требјешанин Танјугу.

Требјешанин сматра да серија "Рањени орао" представља "неку врсту одушка и сатисфакције грађанима", као и да није био сигуран "да ли и како може серија рађена по роману Милице Јаковљевић Мир-Јам да делује на грађане".

Искрено и без псовки

Културолог Зорица Томић сматра да серију "Рањени орао" карактеришу искреност у комуникацији која данас није заступљена у животу, посебно у партнерским односима.

"Тема серије је универзална, занимљива и сентиментална, показује постојање грађанске Србије између два рата, а грађани воле домаћу продукцију", рекла је Томићева.

ТВ критичарка Бранислава Џунов примећује да је "право освежење" у серији то што нико не псује, а ликови говоре лепим, правилним језиком.

Џунов је навела да се публици увек допада прича која делује наивно, а у ствари то није.

"Публику је серија привукла и зато јер заговара породични живот који мора да се негује и очува", оцењује позната ТВ критичарка.

Породица за срећан крај 

Џунов сматра и да је "Рањени орао" пробудио осећања код гледалаца, јер се стиже до срећног краја упркос грешкама, а главна јунакиња за своје поштење добија награду - породицу.

Роман је смештен у времену између два светска рата, што је мало обрађиван и познат период наше историје, а публику су привукли костими и пристојно обучене жене.

Џунов је додала да је роман екранизован по угледу на латино-серије, али на "вишем нивоу".

Редитељ серије Шотра каже да о Јаковљевићевој, Мир-Јам, ништа није знао, осим да се њено дело сматра "тривијалном литературом коју озбиљни људи избегавају или се њоме служе тако што је стављају у иронични однос према времену које је прошло".

Шотра је Танјугу рекао да се за рад на серији одлучио после гледања представе постављене у "Атељеу 212", као и на предлог пријатеља.

"Сматрали смо да би гледаоцима било интересантно да уоче каква су била морална гледишта тадашњег грађанског друштва", рекао је Шотра и нагласио и да су глумци одиграли роле са пуно вере и без цинизма према писцу.