Тероризам је добио нове обрасце, "усамљени вукови" лове људе по улицама
Након више терористичких напада последњих недеља у којима је страдало најмање седморо људи, а четири пута више је повређено, земље широм Европе поново су отвориле питање како се борити против те пошасти. Стручњаци упозоравају да је тероризам добио нове обрасце и да одговор надлежних мора да узме у обзир промене.
Осим страха од вируса, грађани земаља западне Европе последњих недеља суочени су са још једним – страхом од тероризма. То је последица низа сурових напада, најпре у француској престоници – када је терориста професору одсекао главу, а само неколико дана касније такав призор виђен је и у Ници.
У последњем у низу напада – у аустријском главном граду, терористички пуцњи однели су четири живота.
"Имамо градове и државе у којима муслимани нису асимиловани. Рецимо, муслимана у Лондону има много више него у Паризу, они су боље асимиловани и тешко да ће доћи до неког терористичког напада, али нешто се плашим да Париз и Беч то тек чека и да ће бити наставка", каже Мина Зиројевић са Института за упоредно право.
Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности указује на то да више нема "класичних" терористичких напада који би били усмерени на симболе моћи, што је некада био случај јер су, додаје, симболи моћи након ових терористичких напада добро чувани.
"Ми сада имамо лов на људе, тенденција да се или јасно означени појединци или група елиминишу или се пак иде у масовни лов, где онда терористи или делују као усамљени вукови, што смо видели у Бечу, или пак као мањи чопор који дословце лови људе на улицама", указује Ајзенхамер.
Такви напади доказ су и других промена – више нису потребни терористички лидери, попут Бин Ладена или Ел Багдадија, већ се радикализација одвија на нижем нивоу, каже професор Ајзенхамер.
"Довољно је да се укључите у онлајн дискурс, да стекнете илузију, да вас та маса која кличе на једну или другу страну пуна гнева подржава и онда добијамо овакав чин. Чини се да је Анзаров, младић који је починио нападе у Паризу управо деловао овако, он је Семијела Петија погубио, дословце након читаве хајке која се подигла на друштвеним мрежама због часа грађанског васпитања", напомиње Ајзенхамер.
Мина Зиројевић указује на још једну промену.
"Својевремено су говорили да све терористичке нападе раде они који дођу у року од 48 сати у неку земљу и то је тако и било. А сада не, сада трећа, четврта генерација која долази", истиче Зиројевићева.
Без обзира на то када су дошли, треба их више укључивати у друштво и смањивати тензије између две стране како би се избегла радикализација, сагласни су стручњаци.
"Млади људи који су сада све чешће починиоци морају бити дерадикализовани и мора се наћи начин како да им се стави до знања и објасни да такав начин борбе за своју 'ствар' и идеале није право решење", истиче Ajзенхамер.
Као решење у појединим земљама Европе разматра се и пооштравање затворских казни за оне који су осуђени за тероризам, али се и поново отвара питање – шта чинити са радикализованим осуђеницима који су изашли из затвора.
Коментари