Жена туче мужа, ко би још у то поверовао – исповест једног Немца

Кад је Тами Вајсенберг упознао своју партнерку, размишљао је типично мушки: "Ја сам њен заштитник!" Она је причала да ју је бивши партнер тукао, да је била несретна. То га је дирнуло. Желео је да помогне, да је спасе, и покаже да мушкарци могу да буду и другачији.

"Тада нисам приметио да је то био њен трик да ме придобије и манипулише", прича нам Вајсенберг данас, после шест фаталних година везе.

Вајсенберг изгледа као мушкарац пун самопоуздања, висок, снажан, пун енергије. Прича мирним гласом како је у вези постао жртва насиља. То је тешко замислити кад имате пред собом оволиког човека, али и то је клише – да жртва мора бити нежна и слаба.

Емоционална зависност као кључ насиља

Тами и та жена су уселили у заједнички стан. Живели су заједно, он ју је подржавао финансијски. Убрзо сасвим деле свакодневицу, а и банковни рачун. У доброј мери зависе једно од другог, кад долази до насиља.

"Почело је кад смо били на одмору у хотелу који није одговарао њеним жељама", прича Вајсенберг.

"Није хтела да плати хотел. И захтевала је од мене да је подржим и кажем власнику хотела какво смеће нуди гостима. То нисам учинио јер ме је било срамота. Сео сам у ауто и чекао да она то сама обави. Кад је дошла, пљуснула ме снажно и викала. Помислио сам да никад више нећу смети да се усудим да је не подржим."

Његова партнерка је правдала испад тешким детињством. И он је то прихватио. "Осећао сам се као слуга који је увек хтео да јој се свиди. То ми је било најважније. Било је познато какво воће она жели, како мора бити убрано, како сервирано. А ако није било тако, летело је мени у главу. И ту се увек наметао притисак да јој се морам свидети јер ћу онда имати свој мир."

Али није се свидео. Или није довољно. А очекивања су расла. Појачали су се испади и насиље. Тами Вајсенберг је с ломовима костију и посекотинама морао у болницу. Упркос томе, он се није бранио, није узвраћао насиљем. Свих тих година се надао да ће жена једног дана схватити да му чини неправду.

"Био сам 24 сата на дан под притиском да функционишем, испуњавам захтеве, не понављам грешке. Био сам стално заузет. Нисам имао времена да осетим самоћу, да размишљам о својој ситуацији", прича Тами.

Његова партнерка је у међувремену контролисала друштвене контакте. Људи који су могли да дознају нешто о насиљу и можда помогну – избегавани су – па и чланови породице.

Друштво није предвидело рањиве мушкарце

У Немачкој се годишње око 26.000 мушкараца региструје као жртава породичног насиља. Али, ко ће веровати мушкарцу кад каже да га жена туче? Јер, рањиви мушкарац, који није насилник него жртва насиља, у друштву није предвиђен.

То потврђују и истраживања научнице Елизабет Бејтс са Универзитета Цумбриа у Великој Британији.

"На телевизији и у програмима комичара је насиље над мушкарцима хумористичко средство. Ми се онда смејемо насиљу жена над мушкарцима, али то има последице. Низ ствари спречава мушкарце да затраже помоћ. У то спада страх да се мушкарцу неће веровати. А начин како медији извештавају о насиљу може утицати на тај страх."

Истраживање показује да се мушкарци због таквог односа друштва често ни сами не доживљавају као жртве. Али имају тешке здравствене потешкоће. "Они описују дугорочне менталне и телесне проблеме као последицу насиља", каже Бејтс.

У партнерствима мушкарци много ређе него жене доживљавају тешко насиље, али има и тога. Ипак, мушкарци често говоре о психичком насиљу.

То потврђује и Тами Вајсенберг. И за њега је психичко насиље било болније него физичко. "Једног дана је стала пред мене и скинула кућни огртач, била је потпуно гола. Онда је почела да се сама удара и гребе вичући: 'Престани! Јао! То боли!' Стајао сам пред њом као паралисан и питао се шта је сад ово?"

Његова партнерка је онда поново обукла кућни огртач и из џепа извукла мали диктафон којим је све то снимила. И запретила му да ће га уцењивати ако буде причао о њеном насиљу. "Нисам могао ни да се мрднем. Бојао сам се да ћу изгубити углед у друштву, на послу и да уопште нећу бити схваћен као жртва насиља него као насилник."

Насиља над мушкарцима има свуда у свету

Бројке потврђују да мушкарци широм света имају слична искуства. У Мексику, према званичним статистикама, мушкарци чине четвртину жртава породичног насиља. У Кенији, Нигерији или Гани су незапосленост и сиромаштво чести разлози напада парнтерки. А широм света недостаје адекватна помоћ за мушкарце жртве насиља.

То се полако мења. У пролеће ове године је у Немачкој покренут први телефон за помоћ мушкарцима. Финансирају га заједнички две највеће немачке покрајине, Баварска и Северна Рајна – Вестфалија. Десетине мушкараца се јавља сваке седмице и тражи помоћ.

Тами Вајсенберг се сам извукао из своје затроване везе. "Јако ми је тада недостајало неко место где бих као мушкарац могао да се обратим са својим страховима и бригама. Зато сам касније основао групу за самопомоћ. И тада сам приметио да има пуно мушкараца који на различите начине проживљавају сличне ствари."

Из групе за самопомоћ у међувремену је настало регистровано удружење. Уз саветовалиште за мушкарце у кризним ситуацијама, удружење нуди и заштићене станове за мушкарце који су искусили насиље. А Тами Вајсенберг у међувремену живи с другом женом.