Како Срби чувају од заборава Григорија Божовића, косовског Андрића

Срби са Косова и Метохије, одлучност у опстанку на земљи прадедова проналазе и у делима Григорија Божовића из Ибарског Колашина, значајног српског писца између два рата. Рођен је у кући проте Вукојла пре 140 година, надомак средњовековног манастира Дубоки Поток. Слободарски дух и познавање српских средина и људи исписани су у његовим путописима и приповеткама.

Најзнаменитија личност Старог Колашина, Григорије Божовић препознатљив је и као српски књижевник који је ушао у највећи број православних храмова и оставио значајне податке о тим светињама. Прве радове објавио је у београдском часопису "Нова искра".

"Григорија Божовића треба читати кроз једно национално искуство, његово књижевно дело је у ствари путоказ за један национални пут и национални опстанак не само Срба на Косову и Метохији, јер је он одлично познавао Србе. Један репертоар познавања карактера не само предела него и људи од интелектуалаца па све до обичног сељака", каже Драгиша Бојовић, професор књижевности.

Сваки део нашег културног простора има свог књижевника - Ибарски Стари Колашин има приповедача и путописаца Григорија Божовића.

"Ми смо дужни као Колашинци, као део српског народа, овде на простору Косова и Метохије учинимо све како би се име Григорија Божовића нашло и у читанкама. Поред Андрића, јер знамо да њега зову - косовски Андрић, управо зато што је стварао чувајући традицију, а са друге стране поштујући опет и модерне токове књижевности", каже Андријана Живановић, директорка Дома културе "Стари Колашин" у Зубином Потоку.

Овог угледног некадашњег професора призренске Богословије али и књижевника старије генерације, писци су 1940. изабрали за председника Српског ПЕН клуба.Тиме су потврдили и став о стваралачком делу и месту Григорија Божовића у историји српске књижевности и културе прве половине 20. столећа.