Од 2018. примена Стратегије за подстицање рађања

Славица Ђукић Дејановић је новинарима у САНУ рекла да је та стратегија завршена, као и акциони план за две године.

Према њеним речима, боља демографска будућност Србије је пре свега везана за стимулисање и олакшавање позиције жене.

"Жена је та која је још увек преплављена масом класичних, традиционалних обавеза. Она је све образованија, жели да учествује у компетицији за сопствену друштвену позицију, а жели и родитељство. Све што будемо имали више сервисних активности, финансијских олакшица, разумевања послодавца за њу, биће све више ситуација у којима ће сама жена доносити одлуку да жели да се оствари као родитељ", рекла је Ђукић Дејановићева која је учествовала на скупу у САНУ поводом запошљавања у 21. веку.

На питање који је одговор Владе на недовољан број радне снаге и неусклађеност образовања са реалним потребама, Ђукић Дејановићева је рекла да се они тичу демографске и популационе политике и побољшања образовања.

Радно активног становништва, које се по свим моделима третира као становништво од 15 до 65 година, је све мање, истакла је Ђукић Дејановићева што говори о смањењу потенцијала рађања, али и о смањењу броја потенцијалних радника.

Наводећи да је важан квалитет њиховог образовања, Ђукић Дејановићева је навела да на том пољу Влада чини много, од акредитованих програма, увођења дуалног образовања и обавезног средњег образовања до 2030. године.

То је, каже, предвиђено агендом УН о одрживом развоју 2030 чија је Србија потписница.

"Све особе морају имати обезбеђено бесплатно средње школовање и то ће бити једна од наших обавеза и на том плану се, наравно, ради", закључила је Ђукић Дејановићева.

У Србији око 2.000 деце живи и ради на улици 

Процењује се да у Србији око 2.000 деце живи и ради на улици, изјавила је Славица Ђукић Дејановић и додала да је свака пета сиромашна особа у нашој земљи дете.

Деца улице су, каже Ђукић Дејановић, изложена су свакодневној дискриминацији, сиромаштву, насилном раду, али и трговини људима, те је тако само током прошле године 21 дете било жртва трговине људима - 19 девојчица и два дечака.

Ђукић Дејановић је, на скупу под називом "Унапређивање квалитета услуга намењених деци укљученој у живот или рад на улици у Србији у складу са Општим коментаром УН", рекла да се посебна пажња државе мора усмерити на децу улице, да им се, колико је могуће, надомести оно што им недостаје.

Говорећи о Општем коментару УН, који је Комитет за права детета усвојио 21. јуна ове године, министарка је истакла да је то прво правно упутсво које даје опште смернице земљама да доносе стратешке документе који су основ превенције.

"Савет за права детета ће свакако уважити све препоруке Комитета УН, а то значи да ћемо имати један дугорочни план, како би та деца била што мање стигматитзована како би имала могућност да после 15 године буду перихваћена од друштва", нагласила је она.

Немачки амбасадор у Србији Аксел Диртман је рекао да су деца која живе на улици стално изложена бројним изазовима и да она представљају најрањивији сегмент друштва, те да посебну пажњу треба посветити ромској деци, али и да држава треба много више да уради у тој области.

"Ми помажемо Свратиште, односно Центар за интеграцију младих последње две године са 250.000 евра", рекао је Дитман и додао да треба више урадити у тој области како би се помогло деци која живе и раде на улици.

Директор Центра за интеграцију младих Марко Тошић рекао је да у Београду функционишу два свртатишта, где долазе деца улице, њих око 350.

Подсетио је да их не финансира држава већ да током две године Свратишта у Београду одржавају захваљујући донацијијама из ЕУ и Немачке развојне агенције (ГИЗ).

Како је рекао, подршка Града Београда била је пројектна, што им представља проблем јер такво финансирање не обезбеђује континуит.