Бивша зграда Беобанке биће први солитер са зеленом фасадом

Постоји прича да је средином 19. века Саксонка госпођа Херман држала кафану на којој је изнад улаза уместо натписа стајао зелени венац, по коме је и назван тај део града.

Ускоро би могао и да оправда тај назив. Ту ће бити балкански еко-центар. Користиће соларну, геотермалну и енергију ветра. Имаће систем за сакупљање кишнице.

План пројектног бироа "Штатверк" из Штутгарта, чији је београдски огранак прошлог новембра постао власник објекта на Зеленом венцу, јесте да зграду са спољашне стране обавије биљкама, вертикалним баштама, како би била енергетски самостална, са идејом да солитер убудуће утиче на микроклиму и унапреди квалитет живота у том делу града.

"Из тог разлога смо расписали конкурс како бисмо подигли свест о зеленој архитектури, обновљивим изворима енергије и самоодрживости која је наш приоритет у пројекту", напомиње Сара Петровић, архитекта компаније "Штатвeрк Београд". 

Резултати конкурса биће објављени за десетак дана.

Победнички рад неће бити реализован, већ се на конкурсу траже идеје и ауторске креативне замисли о томе на који начин би зграда могла да буде трансформисана по принципима зелене и одрживе архитектуре.

Радове оцењује међународни жири састављан од стручњака из Србије и иностранства, а међу њима је и грађевински инжењер, професор и директор Института за енергетски дизајн, соларне технологије и управљање технологијама зграда Архитектонског факултета у Брауншвајгу Манфред Норберт Фиш.

"Овде сам да пронађемо најбоље решење за ово место. Једна од првих ствари је самоодрживост - за мене зелена градња треба да служи људима да имају најбољи квалитет радног и животног простора", поручује Норберт Фиш.

У изјави за Танјуг, Фиш истиче да је изградња енергетски ефикасних зграда један од наших задатака у будућности како би се смањила емисија угљен-диоксида у свим земљама и како би се смањиле климатске промене.

"То је разлог због ког морамо све више да градимо енергетски ефикасне зграде, нарочито у градовима, попут Београда, јер је у градовима највећа концентрација зграда", истиче он.

Како каже, енергетски ефикасне зграде помажу да се смање оперативни трошкови, односно да се уштеди новац.

"Ако не користите превише енергије, онда чувате свој новчаник", каже Фиш.

Истиче и да економија у будућности подразумева енергентски ефикасне зграде, мању потрошњу уља, нафте и гаса.

У Немачкој, каже, већ неколико година увелико раде на енергетски ефикасној и одрживој изградњу, а сам годинама путује широм света у жељи да пренесе то искуство из прошлости, шта су у Немачкој искусили кад је реч о енергетски ефикасним зградама.

То га је, додаје, и инспирисало да прихвати позив компаније да буде члан жирија.

"Ми смо такође правили много грешка, али желимо да донесемо наше знање како да се направи најбоље решење. То је разлог зашто сам овде, да помогнем и подржим изградњу енергетски ефикасних зграда у Београду, а нарочито овај пројекат", каже Фиш.

Конкурс са еко-центром на Зеленом венцу

Анкетни конкурс за идејно урбанистичко-архитектонско решење еко-центра на Зеленом венцу, завршен је 25. новембра, а резултати ће бити објављени за десетак дана.

Састојао се, заправо, од два паралелна конкурса - студентског, на који је стигло око 20 радова и другог – за професионалне архитекте на који је стигло око 40 радова.

У ужи избор ушло је 19 радова, а најбоље предлоге, иако није предвиђено да се те идеје реализују, чекају награде - првонаграђени ће добити 10.000 евра, други 3.000, трећи 2.000, четврти и пети по 1.000, док ће радови од 6. до 10. места добити по 500 евра.

"Зелена градња је данас обавезна зато што треба да живимо у чистој животној средини. Ту има више живота. Лепо је у градском сивилу видети зеленило", истиче Алфредо Пењафиел, архитекта из Шпаније. 

Декан београдског Архитектонског факулетата Владан Ђокић, који је такође члан жирија, истакао је за Танјуг да је сама зграда на Зеленом венцу изузетно значајна за српску савремену архитектуру.

Наводи да ју је оригинално пројектовала архитекта Милица Штерић, а била је једна од првих пословних зграда грађена на принципу тадашње нове технологије, са слободно стојећим стубовима и транспарентном стакленом фасадом.

"То је био један од првих примера такве зграде у Београду, а сада имамо могућност да таква зграда, која је у време пројектовања била иновативна и напредна, поново доживи нови напредни корак, у складу са новом савременом зеленом и одрживом архитектуром", рекао је Ђокић.

Зелена и одржива архитектура има за циљ да саму себе може да одржава, буде енергетски ефикасна и, у неким ситуацијама, производи поједине карактеристике енергије које може и да шаље, како би околне зграде и читаво окружење имали од тога различите користи, објашњава професор.

"Овај пример биће нешто веома специфично за Београд и нешто што ће се у будућности све више користити и пројектовати", закључио је Ђокић.

Зграде у зеленилу које се све више граде доприносе чистијем ваздуху, али и смањењу температуре у градовима. За сада се Београд не може похвалити квалитетом ваздуха, због чега су и црне фасаде уобичајена слика.

За надлежне у Београду ово је само почетак развоја града у зеленом смеру. У плану је да се растерети саобраћај изградњом подземног тунела.

"Ми ћемо моћи да у улици која је део Зеленог венца смањимо број саобраћајних трака, да ту уведемо бициклистички саобраћај и дрвореде и на тај начин мислим да ћемо оправдати назив да се и у буквалном смслу ово зове Зелени венац", наглашава градски архитекта Београда Милутин Фолић.

У центру града засађено је 100 стабала. У плану је да све главне улице добију бициклистичке стазе. Реконструисано је око 200 фасада, планирано за следећу годину још 200.