Предложено спајање ВОА и ВБА у ВОБА, БИА остаје

Решењима из Модела закона, у који је Танјуг имао увид, предлаже се да поред постојеће Безбедносно-информативне агенције (БИА) која би се и даље бавила обавештајно-безбедносним пословима, оснује Војно обавештајно-безбедносна агенција (ВОБА) као орган управе у саставу Министарства одбране која би била надлежна за обавештајне и безбедносне послове значајне за одбрану земље и заштиту министарства одбране и Војске Србије.

Уколико ово решење буде озакоњено, садашња Војнобезбедносна агенција (ВБА) и Војно обавештајна агенција (ВОА) би биле спојене у једну службу - ВОБА.

Један од аутора овог модела закона професор Мирослав Хаџић каже да је тренутни број служби део наслеђа из ранијег периода, те да је овај предлог само једна од идеја.

"У консултацијама које смо имали било је предлога ове врсте, јер се у делу стручне јавности сматра да је то рационалније и ефикасније решење, а истовремено поједностављује управљање. Овим предлогом БЦБП жели да подстакне расправу о томе колико и каквих Служби је потребно Србији. Било је и других идеја, као на пример да се оснује једна обавештајна служба, која би имала и војну компоненту, док би се контраобавештајним пословима онда бавиле БИА и ВБА", указао је Хаџић у изјави за Танјуг.

Ако се БИА као јединствена цивилна служба Србије бави контраобавештајним и обавештајним пословима, није лако доказати да је оправдано то што Министарство одбране и војска имају две службе од којих се једна бави контраобавештајним, а друга обавештајним радом, сматра Хаџић.

На питање зашто баш сада БЦБП излази са предлогом нових решења, Хаџић каже да су истраживања Центра показала да има простора за унапређење законске регулативе рада обавештајно-безбедносних служби у Србији.

Поред тога, како је навео, ако би се усвојио јединствен закон о безбедносним службама добили бисмо на једном месту све стандарде, норме, узусе и регуле у вези са тим службама уместо садашња три закона и обимне подзаконске регулативе која највећим делом није доступна јавности.

Подсетио је да БИА ради по закону из 2002, као и да према незваничним сазнањима, тренутно ради на изради новог закона.

"Закон о основама уређења рада служби безбедности усвојен је 2009. године а након тога и закони о ВОА и ВБА", подсетио је Хаџић.

Овај модел закона потврђује да су Службе део јединственог обавештајно-безбедносног система и система националне безбедности Републике Србије, као и то да се пословима од значаја за усмеравање и усклађивање њиховог рада, као и контролу над њиховим радом, поред осталих, обавља Савет за националну безбедност.

Рад служби под надзором јавности 

Послове оперативног усклађивања рада Служби, обављао би Биро за координацију служби безбедности, а законитост и правилност рада Служби контролисали би и надзирали Народна скупштина, председник Републике, Влада, Повереник за информације од јавног значаја, Заштитник грађана, Савет за националну безбедност и надлежни судови.

У моделу закона наводи се и да би рад служби био, као и до сада, под надзором јавности.

Професор Хаџић је указао да разлози за доношење новог закона у овој области нису само техничке природе, те да предлагачи сматрају да је потребно да се примена посебних поступака и мера, односно посебних доказних радњи којима се врши тајни надзор електронских комуникација, телекомуникацијских услуга и информационих система технички измести из надлежности служби и да се формира Техничко оперативни центар (ТОЦ).

ТОЦ би, како је навео, у том случају располагао свом техником и овлашћењима да примењује те мере, када добије легалан захтев служби безбедности или полиције.

"“На овај начин би се примена мера и суштински и технички изместила из надлежности служби безбедности и полиције, које би биле дужне да прибаве наредбу суда за примену посебних мера или специјалних истражних радњи и доставе их ТОЦ", навео је Хаџић.

Задатак ТОЦ-а би био да најпре провери да ли су налози у складу са законом, затим да примени предвиђене мере и обавести "наручиоца посла" о сазнањима до којих је дошао, као и да те податке архивира, да води евиденцију...

"И у литератури и у пракси сматра се да се на овај начин смањује опасност од евентуалне злоупотребе у примени посебних мера и овлашћења од стране служби", нагласио је Хаџић.

Успостављање Генералног инспектората служби безбедности  

Овај модел закона предвиђа и успостављање Генералног инспектората служби безбедности као посебне службе Владе, који би обављао послове контроле и надзора над радом Служби.

Радом Генералног инспектората руководио би Генерални инспектор кога би постављала Влада на период од пет година, уз прибављено мишљење Савета и скупштинског Одбора за контролу рада Служби.

Овлашћења Генералног инспектората могли би да врше Генерални инспектор и инспектори, од којих се по један поставља за контролу и надзор над радом БИА,ВОБА и Техничког оперативног центра.

"Разлог за оснивање Генералног инспектората је и то што је данас председник Владе на челу Бироа за координацију служби бебедности, а то је, по нашем мишљењу непотребно, јер су председнику Владе иначе све три службе потчињене - БИА директно преко директора, а војне службе преко министра одбране. Премијер може њима да управља, позива их на одговорност, даје задатке и друго", указао је професор.

Биро за координацију служби безбедности, према моделу закона, био би само техничко тело које би чинили директори служби, секретар Савета и Координартор служби безбедности уз учешће по потреби и директора полиције и директора царине.

"У том телу се не би водила политика, већ би се доносиле одлуке, правили планови, утврђивале обавезе у конкретним оперативним акцијама сваке од служби или би се стварали заједнички тимови", напоменуо је Хаџић.

Он сматра да нема потребе да председник Владе буде на челу кординационог Бироа поготово, што то, како је указао, у јавности увек оставља утисак или изазива сумњу у могућност политизације служби или делова службе.

У моделу закона су, поред других решења, додатно разрађене одредбе и прецизиране неке од надлежности и овлашћења служби безбедности за прикупљање података, тако да припадник службе може само на основу писаног захтева руководиоца Службе да оствари непосредни увид у регистре и друге збирке података који се воде код државних органа и организација.

Утврђена је и обавеза служби безбедности да грађанина обавесте на његов писани захтев о томе да ли су према њему предузимане посебне мере и поступци, разграничене су мере и поступци за тајно прикупљање података које се предузимају на основу налога директора службе и суда, а за ове друге је пређвиден јединствен поступак и надлежни суд.

Надлежности Савета за националну безбедност су проширене на разматрање предлога стратегије националне безбедности, стратегије и доктрине одбране, као и предлоге
других стратегија и закона од важности за националну безбедност, а досадашњи састав Савета проширен је укључивањем председника Народне скупштине, министра спољних послова као и директора Полиције.

Модел закона биће представљен у четвртак, 22. септембра од 10 часова на конференцији у Медија центру, а комплетан текст ће бити објављен и на сајту БЦБП.