Прошле године око 400.000 случајева ситне корупције у Србији

Како су показали резултати тог највећег светског истраживања о искуствима грађана са корупцијом, то значи да је 15 одсто укупног броја грађана дало мито макар једном у последњих годину.

На конференцији за новинаре на којој је представљен глобални барометар корупције, програмски директор ТС Немања Ненадић рекао је да се у том истраживању мери стварно искуство колико људи подмићују и да обухвата податке о миту који је реализован.

Професор Владимир Гоати каже да је корупција, после незапослености и ниског стандарда, за грађане на високом трецехем месту највећих проблема које би Влада Србије требало да реши.

Наводећи да цео јавни сектор није обухваћен истраживањем, већ поједине области, Ненадић каже да је глобални барометар корупције показао да је 31 одсто испитаника од оних који су имали контакт са тим службама у последњих годину дана дао мито саобрацајној полицији, 14 одсто некоме у здравству, 12 одсто за добијање службених исправа.

Истраживање је показало и да је седам одсто испитаника дало мито у области социјалног осигурања, шест одсто у основном и средњем школству, а четири одсто у високом образовању.

Када је реч о утиску грађана о корумпираности, њих 34 одсто сматра да су корумпирани директори предузећа и порески службеници, 33 одсто мисли да су то одборници у телима локалне управе и полиција, 32 одсто каже да су то судије и државни службеници, 27 одсто сматра да су то председник, премијер и народни посланици, док 20 одсто мисли да су то верске вође.

Ненадић је навео да је пројекција да је прошле године у Србији било око 374.000 случајева ситне корупције, али да је у стварности има много више.

Главни проблем је, каже, што ситна корупција не буде откривена, а мере које су државни органи примењивали, за сада још нису имале ефекта.

Страх од последица спречава пријаву 

Ненадић наводи да се грађани често одлучују да не пријаве ситну корупцију, те да је истраживање показало да 30 одсто грађана сматра да се корупција не пријављује због страха од последица.

Још већи је проблем, каже, што људи не верују да би пријављивањем допринели решавању проблема и што цетвртина грађана и не зна коме би требало да се обрати.

То је, сматра Ненадић, разлог за снажну акцију државе како би се људи охрабрили да пријаве корупцију, али не кроз разне спотове, него кроз конкретну акцију тужилаштва и других органа да до краја доведу сваки пријављени случај сумњи на корупцију.

Истраживање је показало и да 44 одсто испитаника сматра да Влада Србије лоше води борбу против корупције, док 28 одсто сматра да се добро бори.

Ненадић каже и да 40 одсто испитаника сматра да се ниво корупције није смањио у односу на период пре четири године, 26 одсто мисли да је дошло до смањења, док се 40 одсто не изјашњава.

Истраживање непосредног искуства грађана са корупцијом било је фокусирано на осам сектора: саобраћајна полиција, здравство, јавне службе које издају службене исправе, образовни систем, правосуђе (грађанске парнице), службе надлежне за накнаде за незапослене и за друге наканде у оквиру социјалног осигурања.

У Србији је теренски део истраживања спроведен од 26. новембра 2015. до 22. фебруара 2016. на репрезентативном узорку од 1.508 испитаника.

Глобални барометар корупције, који је осмислио Транспаренси Интернешенал, спроводи се од 2003. године.