"Најрањивији сиромашни, деца и млади"

Милош Јанковић каже да се 21.128 грађана обратило омбудмсану током 2015, да је 4.585 грађана примљено на разговор, те да је било 6.231 притужби, што је за 20 одсто више него 2014. године.

Према његовим речима, покренуто је 1.669 поступака и дато је 1.447 препорука од којих је 951 извршена.

Заштитник грађана поднео је прошле године 15 иницијатива, навео је Јанковић, додајући да охрабрује што је смањен број тужби пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Како је рекао, у 2015. посебно рањиви били су јако сиромашни, деца и млади, особе са инвалидитетом, старије особе, избеглице и други мигранти, интерно расељени, припадници националних мањина, особе лишене слободе, оболели од тешких болести, жртве насиља у породици и партнерским односима.

Јанковић каже да су посебно рањиве биле и организације и појединци заговоници људских права, организације и појединци који износе критичке ставове, новинари, припадници ЛГБТ популације.

"Многи заштитнику грађана имају да кажу да је у Србији најугорженији обичан грађанин", приметио је Јанковић.

Како каже, држава и администрација бавиле су се сопственим реформама чији резултати још нису довели до промена које грађани осећају као јасан бољитак, због чега је број притужби из социјалних и економских права скинуо с првог места по бројности притужбе на "лошу управу".

Као мањкавости, Јанковић је навео и праксу доношења закона по хитном поступку, без исцрпне јавне расправе, те неусклађеност прописа и њихову противречност.

Истовремено, додао је, изостало је доношење закона о слободном окупљању грађана по хитном поступку, те закона о бесплатној правној помоћи.

У области реформе јавне управе има помака, каже Јанковић, наводећи Закон о инспекцијском надзору, али још нису дале резултате, а мањкавости има и Закон о полицији.

На седници су посланици владајуће СНС али и опозиционе СРС негодовали што седници не присуствује заштитник грађана Саша Јанковић, због чега је СРС тражио и одлагање седнице.

СРС сматра да друштво није зрело за успостављање независних тела, те да је Саша Јанковић од почетка показао политичку пристрасност.

Посланица ЛДП-а Наташа Мићић рекла је да забрињава неодговаран однос ВБА према препорукама омбудсмана, те да је то пример неуважавања заштитника грађана.

Члан одбора из ДЈБ Душан Павловић рекао је да се парламент неодговорно понашао према омбудсмана и да га је "шиканирао", те да би изменама закона требало предвидети одговрајуће санкције за оне који не желе да усвоје препоруке омбудсмана.

Душан Петровић из посланичке групе ДС-а рекао је пружа пуну подршку независним телима, а посланик Нове странке Зоран Живковић наводи да је известај заштитника грађана добар и да говори о проблемима нашег друштва.

После излагања посланика, Јанковић је констатовао да ниједна власт у последњој деценији није била задовољна извештајем омбудсмана што је, како је рекао, разлог за задовољство, јер је управо задатак омбудсмана да указује на незаконистости.

Одговорајући на примедбе Јована Палалића из посланичке групе СНС-а да омбудсман ниједном на озбиљан начин није третирао КиМ као део Србије, Јанковић је рекао да би било какво обраћање органима КиМ који нису органи Србије значило давање легитимитета тим органима.

Поводом примедби посланице СНС-а Катарине Ракић да омбудсман за 10 година није предложио оквир у коме би радио, Јанковић је навео да је заштитник грађана 2011. у више наврата иницирао измену Закона о заштитнику грађана.