Парастос страдалима у акцији "Медачки џеп"

Представници избегличких удружења истичу да се Хрватска још није суочила са својом прошлошћу и траже да се процесуирају одговорни за злочине у тој и другим акцијама хрватске војске, јавља Танјуг.

У акцији хрватске војске познате под називом "Медачки џеп" у селима Дивосело, Читлук и Почитељ, који су били заштићена зона УН, 9. септембра 1993. убијено је 36 српских цивила, од којих 17 жена и 52 српска војника, углавном након заробљавања.

"Све ово говори о томе да Хрватска ни 21 годину после акције "Медачки џеп" и 19 година по завршетку рата није спремна да се суочи са тамнијом страном сопствене прошлости. Ушла је у ЕУ прошле године, а да није решила основне проблеме", истакао је председник Документационо информационог центра "Веритас", Саво Штрбац.

Штрбац подсећа да "док се сви народи који су учествовали у ратовима 90-их година не суоче са својом прошлошћу, неће бити среће на овим просторима".

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта изјавио је да правда није задовољена и да апсолутно подржава породице убијених у тој акцији, да се процесуирају ратни злочини и пронађу нестала лица што би требало да буде једно од приоритетних питања у односима Србије и Хрватске.

До сада су пронађени посмртни остаци 84 жртве, с тим што осам није идентификовано, док се четири особе и данас воде као нестале.

Тим поводом, "Веритас" подсећа да је хрватска војска 9. септембра 1993. године око шест часова ујутро изненада напала српска подвелебитска села "Медачког џепа", која су се 18 месеци налазила под заштитом УН.

Хрватска није испоштовала споразум

Хрватска страна није испоштовала споразум склопљен уз посредовање међународне заједнице да се до 15. септембра повуче са окупираних територија на линију раздвајања, а контролу Медачког џепа препусти Унпрофору.

Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима канадских војника из састава Унпрофора који нису могли да остану пасивни посматрачи злочина, већ су се упустили у окршај са хрватским снагама, које су 17. септембра морале да се повуку.

У повлачењу су најпре опљачкале, а онда и уништиле српска села Читлук, Почитељ и Дивосело са околним засеоцима по систему "спржена земља".

Када је 19. септембра обишао то подручје, командант Унпрофора француски генерал Жан Кот изјавио је да није нашао знакова живота, ни људи, ни животиња у неколико села кроз која је прошао.

"Разарање је потпуно, систематско и намерно", истакао је Кот.

Хрватска војска је по завршетку акције српској страни предала 52 леша.

Припадници Унпрофора су из директне борбе извукли још 18 лешева, од којих је већина била измасакрирана и запаљена. Тек 2000. је пронађено још 11 лешева скривених у септичкој јами у српском делу Госпића, од који је шест идентификовано ДНК методом.

На основу истраге коју је водило до 2004. године, Тужилаштво Хашког трибунала је подигло оптужнице по командној одговорности против начелника Генералштаба Хрватске војске генерала Јанка Бобетка, команданта војног подручја Госпић, генерала Рахима Адемија и команданта Девете гардијске бригаде, генерала Мирка Норца.

Истрага против генерала Петра Стипетића је обустављена, према тврдњи главне тужитељке Трибунала, зато што је успео да докаже паралелну линију командовања.

Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасла га је смрт у априлу 2003. године. До суђења пред Хашким трибуналом није ни дошло пошто је у септембру 2005. предмет пребачен у надлежност хрватског правосуђа.

Оптужница коју је подигло хрватско Тужилаштво теретила је Адемија и Норца за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 кућа и других објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.

На суђењу се чуло да су почињени монструозни злочини и иживљавање над српским становништвом, набијање жене на колац, одсецање главе, спаљивање жена у сопственим кућама, гађање ножем заосталог младића који је потом обешен наглавачке.

Упркос томе, 30. маја 2008. генерал Адеми је ослобођен свих оптужби, док је Норац оптужен за неспречавање, подржавање и охрабривање на убиство само четири цивила, убијање једног и мучење једног ратног заробљеника и пљачкање имовине. Осуђен је на јединствену казну од седам година затвора. Врховни суд Хрватске је 11. марта 2010. генералу Адемију потврдио ослобађајућу пресуду, а Норцу казну смањио на шест година затвора.

Канадски листови приметили су у време суђења да је казну избегао бивши премијер Косова Агим Чеку који је тада ратовао на страни Хрвата.

Мада је на том претресу утврђено да је адмирал Давор Домазет - Лошо био главнокомандујући у акцији "Медачки џеп", због чега је Адеми и ослобођен оптужби, хрватско Тужилаштво против њега још није отворило ни истрагу.

У међувремену је хрватска полиција 1. марта 2012. ухапсила пет војних лица осумњичених за злочине почињене над Србима у "Медачком џепу", али је тужилаштво подигло оптужнице само против заповедника извиђачке чете Девете гардијске бригаде Хрватске војске Јосипа Крмпотића и Велибора Шолаје, припадника те јединице.

Крмпотић је оптужен да је дозволио подређенима да убију четворицу неидентификованих заробљених војника бивше Републике Српске Крајине избог наредбе да се пале и руше куће локалног српског становништва, а главни претрес је у току.

Шолаја је био оптужен за убиство старије неидентификоване жене. На суђењу је његов саборац Јосип Мршић признао да је први испалио метак из пиштоља у старицу јер му је наводно упутила поглед "тешке мржње" и навео да је потом Шолаја у њу испалио неколико хитаца из аутомата, што су потврдила још двојица њихових сабораца.

Тужилаштво је убрзо против Мршића отворило истрагу, али када се очекивало спајање поступка и доношење јединствене пресуде, Претресно вијеће Жупанијског суда у Загребу, којим је председавао судија Иван Турудић је у јуну ове године донело пресуду којом је Шолаја ослобођен оптужбе.

Тужилаштво је РСК 1993. године подигло оптужницу против 43 припадника хрватских снага због злочина у селима Почитељ, Читлук и Дивосело.

"Ако се изузме 10 страних плаћеника и још девет осумњичених, међу којима су преминули и они ослобођени оптужби, за злочине у "Медачком џепу" требало би да буде процесуирано више од 20 особа, како непосредних извршилаца, тако и оних који су по командној линији одговорни за ликвидације српских цивила и заробљеника, наводи Саво Штрбац, председник "Веритаса".