Недовољно развијено и критично цивилно друштво

На дебати коју су организовали фондације Центар за демократију и "Фридрих Еберт", а у оквиру пројекта Демократски политички форум, председник УО Центра Драгољуб Мићуновић рекао је да цивилно друштво мора да се организује и развија, како би постало тако јако "да може да се супростави самовољи државе", преноси Танјуг.

"Морамо да пођемо од тога да ништа није решено и да и ми имамо право да тражимо решења. То је наш задатак", рекао је Мићуновић на скупу у Народној банци Србије.

Мићуновић је навео и да цивилно друштво подразумева грађане који се самоорганизују око неких вредности, од којих је прва слобода, а након ње долази и низ других слобода попут економске и културне.

Професор Факултета политичких наука Вукашин Павловић оценио је да је цивилно друштво у Србији "у озбиљном проблему" и да је много слабије него економија, образовање, здравство.

Према његовим речима, потребно критичко мишљење унутар цивилног сектора и да он треба да има критичку дистанцу према држави, јер је то и у њеном интересу.

"Цивилно друштво мора да производи кисеоник без кога цивилне институције и држава не могу да живе", рекао је Павловић истакавши значај цивилног сектора за развој партиципативне демократије.

Павловић је оценио и да је свима стало да Србија уђе у европску породицу, али и упитао: "Да ли то мора да иде уз овакав демократски дефицит?".

"Нове демократије у целини, а Србија посебно, спадају у оно што се назива инвалидним, дефектним демократијама", додао је Павловић.

Представник Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић оценио је да је цивилно друштво у Србији "дезорганизовано, неодрживо, аномично и често анемично".

Гавриловић је критиковао што само цивилно друштво не прави своју стратегију, него то за њега ради држава, а сматра и да владина Канцеларија за цивилно друштво треба више да буде окренута ка државној администрацији.

Према његовим речима, поједина истраживања од 2005. па до 2013. године, показују да су цивилна друштва професионализована, као и да су више окренута ка донаторима, што их удаљава од грађана.

Цивилно друштво, како је оценио, мора више да утиче на законе, наводећи пример да он не зна да се неко из те области огласио поводом најављених измена Закона о раду.

"Цивилно друштво мора више да утиче на законе и подзаконске акте. Савезништво парламента, регулаторних тела и цивилног друштва је пут ка развоју демократских вредности", рекао је Гавриловић, који сматра да је могућ раст екстремне деснице ако цивилно друштво не постане механизам за неговање демократских вредности.

Социолог Срећко Михајловић оценио је да цивилно друштво у Србији данас постоји у траговима и да "његову част можда брани пет, шест организација".

Михајловић сматра да је ситуација таква из више разлога, те да је реч о погрешном схватању политике, коју "цивилни сектор, синдикати и делови медија схватају као прљаву ствар са којом не треба имати контакта".