Преминуо Бора Тодоровић

Бора Тодоровић (84) је пре неколико дана имао мождани удар и пао је у кому, рекли су недавно извори из Клиничког центра Србије.

Тодоровићу је наводно позило недуго након операције слепог црева. Операција је протекла у реду, али он се неколико дана касније пожалио на болове и одједном му је позлило.

Лекари су га оперисали и констатовали да је имао мождани удар.

Рођен је у учитељској породици у Београду 5. новембра, 1930. године. Студије машинства је заменио глумом и студирао у класи са Љубом Тадићем, Слободаном-Цицом Перовићем и Марком Тодоровићем код професора Јозе Лауренчића.

Брат је славне Мире Ступице и отац је глумца Срђана Тодоровића и глумице Дане Тодоровић.

Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али је са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом убрзо отишао у Загреб и четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта (1957–1961).

По повратку у Београд играо је у Атељеу 212 до 1983. године, у коме се и најдуже задржао играјући у представама Арсеник и старе чипке, Спровод , Развојни пут Боре Шнајдера, Капе доле, Друга врата лево, Мрак и шума густа, Псеће срце.

Остварио је велики број значајних улога на филму и у телевизијским серијама. Неке од најпознатијих су оне у филмовима Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Балкан експрес, Дом за вешање, Професионалац.

Добитник бројних признања и награда – освојио је Стеријину награду за улогу у представи Маратонци трче почасни круг, награду Ћуран за улоге у представама Маратонци трче почасни круг, Мрешћење шарана, Псеће срце, Лари Томпсон – трагедија једне младости, награду "Зоранов брк" за улогу у представи Повратак, награду Павле Вујисић за животно дело, Гран-при за улогу у Професионалцу у Кану.

Сахрана и кремација Боре Тодоровића биће у четвртак, 10. јула у 16 часова на Новом гробљу у Београду.

Комеморација ће бити одржана у Атељеу 212 истог дана у 13 часова, а на њој ће говорити Јелисавета-Сека Саблић, Воја Брајовић, Властимир-Ђуза Стојиљковић, Мира Бањац, Дејан Мијач, Бранка Петрић, Милена Дравић, Душко Ковачевић и Ивана Димић.

Оличење Београда, његовог духа и шарма

Бора Тородовић је био "оличење Београда, његовог духа, шарма, лакоће", рекао је редитељ Горан Марковић.

"Са њим одлази и тај Београд, нема ко Бору да наследи", констатовао је редитељ у чијој је "Националној класи" Тодоровић остварио један од управо таквих ликова, мајстора и заводника Жилета.

Међутим, како је истакао, "мало ко зна да се иза тог шерета крио један озбиљан мислећи човек, који је, слушајући само своје срце и пратећи доследно своја уверења, доносио често врло храбре и непопуларне политичке одлуке".

"Он је био слободан човек који је могао да живи према начелима у која је веровао. А то може јако мало људи", изјавио је Марковић Танјугу.

"Напустио нас је један од најзначајнијих, најпопуларнијих и најшармантији глумац у историји српског позоришта, филма и телевизије. Бора је био и остаће упамћен по улогама малих људи који се сналазе уз осмех и приче за преживљавање. Често је играо самог себе са шармом који је заштитни знак Београда, рекао је Танјугу драмски писац Душан Ковачевић.

"Са Бором одлази најближи род многих грађана Србије, а мени ће недостајати мој старији брат", додао је он.

Глумац Бранислав Лечић рекао је да му је "веома тешко што је отишао један од изузетних глумаца и пријатеља, Бора Тодоровић.

Са њим сам радио филм "Професионалац" и то је било на моје задовољство, јер никада лакше и лепше нисам радио са једним глумцем који итекако уме да направи флексибилну границу између свог интимног, приватног и онога што је глумачки задатак, рекао је Лечић.

Он је редак талентовани, спонтани глумац који је увек успевао да остави свој лични печат у свему што је радио, закључио је Лечић.

"Бора је био велики, суптилан глумац, али пре свега сјајан друг и пријатељ. Духовит, увек најлмлађи у друштву. Али, нажалост најмлађи и одлази. Неизмерно сам тужан", рекао је Танјугу режисер Горан Паскаљевић.

Театролог Јован Ћирилов оценио је да је са одласком Тодоровића из наше средине "нестао један од најведријих глумаца и личности београдског пејжажа.

"И то је некаква животна противречност повезивати Бору Тодоровића са крајем. Остаје нам уверење да глумачка уметност оставља за собом траг, пре свега у његовој породици, у његовом сину, утицају који је учинио на друге, бар утиску да се са ведрином може пролазити кроз наш тегобни живот и кроз нашу средину у којој увек има вишка историје", рекао је Ћирилов.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је да је смрт Тодоровића "огроман губитак и за нашу кинематографију и за позориште и за породицу и културу".

Оно што је радио 80-тих година са свим најпознатијим редитељима са ових простора: Гораном Марковићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом, Шијаном, Балетићем, Душком Ковачевићем... је оно по чему се наша кинематографија препознаје када се осврнете шта је наша кинематографија била у 20. веку, рекао је Зеленовић Танјугу.

"Оно што је мени занимљиво је да се реплике из тих филмова у којима је играо и данас се могу чути у свакодневном говору и то говори да Бора Тодоровић није био глумац клишеа. Све су његове улоге веома разноврсне и особене на свој начим и то је доказ његовог огромног глумачког талента који је Бора поседовао. Огроман је губитак за све нас", закључио је он.