Занемарена заштита од ерозије

На данашњој конференцији за новинаре наведено је да је 75 одсто територије Србије покривено ерозивним тлом, чему је допринело претерано и непланско сечење шума, а истовремено постоји и 11.500 бујичних водотокова, који у случају кише носе велику количуну и воде и муља, преноси Танјуг.

Председник удружења бујичара и директор Завода за заштиту од бујица и ерозије Милутин Стефановић рекао је да је укупан годишњи буџет за воде, укључујући све ниове власти, од 200 до 220 милиона евра, док су потребе четири пута веће.

Ове године издвојено је 30 милиона евра за заштиту вода, од којих само 300.000 евра за заштиту од бујица.

Пофестор Станимир Костадинов је објаснио да је до ових катастрофалних поплава дошло тако што су бујичне реке у брдским пределима, после веилих киша, ођедном понеле огромне количине воде и наноса у веће реке -Колубару и Саву.

Он је навео да је једва 30 одсто Србије пошумљено, па нема шта да задржава воду кад падну кише, већ вода са собом односи земљу и стварају се ерозивна подручја.

Професор Миодраг Златић је додао да велике количине бујичних наноса успоравају реке у које долазе, а проток воде успоравају и депоније отпада, којих у Србији има много, око 40 одсто, управо у коритима планинских река.

Он је додао и да проблем представљау куће изграђене у плавој зони, од којих су многе нелегалне, јер изградња у приобаљу, као и ресторани на реци, додатно успоравају проток воде и стварају услове за поплаве.

Професори су истакли да би требало предузети веће радове на пошумљавању еродираних подручја, подизању шумских заштитних појасева на падинама, који ће заџавати влагу и земљу, а томе може да допринесе и подизање воћњака на падинама.

Треба више подржати Покрет горана Србије који је много дорпинео на смањивању еродивних терена, а потребно је изградити и преграде за спречавање дубинске ерозије и регулисати бујичне токове.

Продекан за науку проф. Ратко Ристић је истакао да је потребно законским изменама, заштиту од ерозије и бујица са локалне самопураве вратити на републички ниво, јер општине очигледно нису за то способне. Потребно је прецизно дефинисати шта је то бујична поплава и фиананисјски ревитализовати сектор водопривреде.

Он је указао да постоје водпривредне организације које се 60 година тиме баве у Србији, али оне које су приватизоване, губе интерес за послове који не доносе очекивани профит.

Ристић је навео да се мора завести урбанистички и комунални ред, како би се забранила изградња у приобаљу и зонама речних корита, а најбоље би било да свака општина има бар једног стручњака за ту област.

Професори су истакли да Србија има стручњаке за борбу са поплавама, само би влада требало да их инситуционално ангажује, а њихову стручност потврђује и својевремена заштита од ерозије Грделичке клисуре, коју су управо они успешно извели.