Краћи одмори лек против напорног рада

Медицински радници, пилоти, ватогасци, конобари, трговци, учитељи, новинари, су у врху листе занимања која су изложена синдрому "изгарања на раду", у свету познат као синдром burnout.

"Суштина овог синдрома је управо у конфликту што ми хоћемо, човек хоће да уради више, да се потруди, у почетку има и задовољство али касније почиње сагорева јер све мање добија, све више улаже. Он неуротски не може да се ослбоди тога, него и даље запиње, инсистира, ради све више и у јеном тренутку, што се каже у нашем народу, пукне", објашњава Првослав Плавшић, психолог и истраживач медија и комуникација.

Директор Института медицине рада "Др Драгомир Карајовић" Александар П.С. Миловановић каже да такви људи имају за последицу лошу услугу или грешке при раду.

"Ако се ради о услужним делатностима, онда је то лоша улсуга, ако се ради о просвети онда је то недовољан ниво преноса знања онима којим је то намењено", каже Миловановић.

Синдром изгарања који карактерише повлачање, несигурност, емоционална лабилност не треба мешати са депресијом. Код људи које је захватио синдром "изгарања на раду" повећан је замор на раду, главобоља, несаница, а као последица појављују се и кардио васкуларне болести, у првом реду повећан крвни притисак.

"Депресија је само један у низу следа догађаја које остављају последицу на психичку, али и физичку сферу односно здравље радника, рекао је Миловановић.

Реч је о извесној фрустрацији која се понавља током времена и која не успева да се разреши у нормалном дневном, месечном и годишњем ритму, каже Плавшић.

Сменски рад и продужено радно време додатно исцрпљују. Руководиоци би предупредили изгарање бољим условима рада.

"Некада ти руководилаци у стању сопственог страха и стерса да се докажу да постигну што боље резулате да задовоље свог газду или налогодавца, форсирају изузетне радне разултате и ангажовање свог радног тима или својих сарадника што није увек неопходно, а често није ни потребно", каже професор ФОН-а Добривоје Михаиловић.

Да би човек себи помога мора да нађе паралелне активности, између осталог забаву да би амортизовао оно што губи на послу. Један од начина су су чешћи, а краћи одмори.