Трезор

Сећње на почетак - гост "Трезора", етнолог Љубомир Рељић, директор Музеја у Панчеву седамдесетих, затим директор Етнографског музеја до првих година 21. века, гост је "Трезора" пре свега као иницијатор и оснивач Фестивала етнолошког филма у Београду, 1992. године, али и као аутор филмова који су настали пасионираним истраживањем и бележењем народних обичаја, који се временом мењају или сасвим нестају, са жељом да их отргне од заборава и остави покољењима као национално културно наслеђе.

* Учесници: Љубомир Рељић, Бојана Андрић
* Уредник Бојана Андрић, техн. вођство Светлана Маринковић, контрола камере Радиша Ђурђевић; сниматељи звука Никола Крстовић, Александар Живановић; дизајнер светла Драган Ранђеловић; камермани Оливера Фришчић, Марко Будимир; сценограф Петар Ђиновић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Милорад Ћитић
* Снимано 09.09.2011, Редакција за историографију.

Четврти међународни фестивал етнолошког филма одржан је у септембру 1995. године у Београду. Жири је на овом фестивалу констатовао следеће: "И поред тешкоћа у којима се налазимо расте интерес за очување традиционалне народне културе и стваралаштва што се манифестује бројношћу произведених филмова. Са особитим задовољством истичемо да је, за разлику од ранијих година, овогодишња продукција обогаћена новим садржајима са приметним напретком у стручном и стваралачком обликовању филмова, на шта је без сумње, утицао и овај Фестивал". У конкуренцији од једанаест филмова, "Трезор" приказује два награђена, један из продукције Етнографског музеја у Београду, а други из категорије аматерских филмова.

Ратарске свеће - "Гран При" плакета "Златни прохорски анђео", диплома и новчани износ редитељу Љубомиру Рељићу. Жири је једногласно одлучио да за најбољи домаћи етнолошки филм прогласи Ратарске свеће, ценећи успешно усклађен, стручно етнолошки и филмски приступ, целовито јасно и надасве документовано забележен специфичан обичај и на тај начин сачуван за ризницу културне баштине и научно проучавање. Филм приказује обичај у селима Подрињске области уочи Великог петка. Обичај као такав је познат само у овом делу Србије. Скупља се прилог у виду новца или воска од којег се на Велику среду изливају две велике ратарске свеће. У прављењу свећа учествују само мушкарци, који на Велики четвртак образују поворку (литију) и носе свеће у манастир. Свеће се пале недељом и празницима за здравље, срећу и напредак.

* Учесници: свештеник из манастира Троноше, мештани подрињских села Корените, Тршић, Зајаче, Пасковац и Воћњак
* Сценариста Љубомир Рељић, фото-дизајнер Саша Рељић, сниматељ Драгомир Ђорђевић, наратор Зоран Миљковић, сниматељ звука и монтажер Сањин Перишић, директор фотографије Светислав Вучковић, редитељ Синиша Димитријевић
* Произведено 1995. године, Етнографски музеј у Београду, уредник Љубомир Рељић - техничке услуге Видеовизија Београд.

Коњски велиград - награда за најбољи аматерски филм, плакета Етнографског музеја, диплома и новчана награда аутору Сергију Калчићу из Зајечара. Филм приказује обичај за Тодорову суботу (прва субота у великом посту) у месту Велики Извор у којем се овај обичај назива Коњски велигдан. То је обичај намењен стоци, а превасходно коњима, па се за овај дан коњи јашу без преже, или утркују. У филму је приказано мешење обредног хлеба коњски кравај, који се баца у шталу код коња и у зависности на коју страну падне, зависиће и здравље коња те године.

* Учесници: мештани из села Велики Извор
* Наратор Ирена Станојевић, сниматељ Милашин Марковић, монтажер Мирослав Војиновић, графичка обрада Милан Самарџија, сценариста и редитељ Сергије Калчић
* Произведено 1995, Сергије Калчић.