Траг у простору

У једној повељи из 1395. године, кнегиња Милица је написала да поклања манастиру Светог Пантелејмона на Атосу винограде "ва граде свјатаго Прокопија", што је прво помињање Прокупља у писаним документима.

Осим што је то прво помињање словенског имена Прокупља, садржај повеље указује да је реч о подручју богатом виновом лозом. Народна предања кажу да је ово био град Југ-Богдана и родно место његове ћерке, кнегиње Милице, па је, отуд, она и могла да поклања винограде. И каснији путописци, који су овуда пролазили "царским друмом", нису пропуштали да забележе ту виноградарску одлику тога краја. Из те давне прошлости потиче и сорта грожђа "прокупац", која је, уз "смедеревку", данас једна од ретких наших аутохтоних врста винове лозе.

У овом виногорју је шездесетих година прошлог века основано и предузеће "Прокупац", али су последњих двадесетак година виногради у Топлици запустели.

Око самог Прокупља, где су некад била чувена виногорја, никле су куће. На Соколици, Вршнику, Црквеном потоку, Стражавачкој чуки, изнад Нове Божурне, Бабиног Потока, у Подини, Ресинцу, Белољину, Плочнику и другим познатим побрежјима испод Јастрепца и Копаоника - виногради су сада права реткост.

У селима региона су данас углавном старачка домаћинства, што је један од главних разлога да је у овом крају остало мало оних који гаје лозу, тако да готово више није могуће наћи вина произведена од "прокупца", чак ни у продавницама предузећа "Прокупац".

Од некадашњих 3.600 хектара винограда у Топлици, од чега је 90 одсто површина било засађено лозом "прокупца", остало је, уз веома оптимистичке процене, око 1.500, и то, углавном, на индивидуалним поседима не већим од пет-десет до највише двадесет ари.

У последње време Прокупчани се враћају виноградарским пословима својих предака, обнављају чокоте, а полако ничу и нове винарије.

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић