Ранг-листа универзитета

Развој телекомуникација и информатике је последњих деценија покренуо и нове послове.

Статистика и рангирање појединих, светски важних институција по специјалним методологијама, готово да не би могла ни да се замисли без примене тих савремених технологија. Ипак, ти послови и ранг-листе отвориле су полемику да ли такве статистике дају меродавне резултате.

Посебно занимљиви подаци могу се видети када се анализирају светски универзитети. Постају све више популарне специјалне универзитетске ранг-листе.

Према свим листама, у првих десет су амерички и енглески универзитети, попут Харварда, Кембриџа, Јела, Берклија, Оксфорда, Стендфорда, Мита, УС Ла и других.

Велике је полемике изазвала чињеница да београдски, највећи универзитет у Србији и са најдужом традицијом, ни према једној статистици није ушао у првих 500 на ранг-листама.

Ако се анализирају државе у окружењу наше земље, онда се може рећи да је државни Универзитет у Београду, ипак, лидер на Балкану. Према тим листама, испред је универзитета у Софији, Букурешту, Марибору, Сарајеву, Скопљу, Загребу, док је на лошијој позицији у односу на Љубљански, Бечки и Сегедински универзитет.

О тим темемама говориће проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, проф. др Милован Станишић, ректор Универзитета "Сингидунум", проф. др Драган Домазет, ректор Универзитета "Метрополитан", проф. др Тибор Сабо, помоћник министра за науку и технолошки развој и проф. др Вељко Милутиновић, Електротехнички факултет у Београду.

Уредница и сценаристкиња емисије је Оливера Косић, редитељка Бреда Чош.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом