Трезор

Најављено 3.11.2010, а није емитовано због преноса из Скупштине.

Радиотехникум: послератно школовање - О почецима електротехничког образовања у нас, после Другог светског рата, сведоче ветерани РТС-а. У јесен 1947. Комитет за радиодифузију Владе ФНРЈ формирао је школу са интернатом "Радиотехникум" у просторијама предајника Радио-Београда у Батајници, Батајнички пут бр. 24, којем се 1949/1950. припаја Одсек слабе струје из Средње техничке школе у Панчеву (основана 1946), у Улици Лава Толстоја 30.

По одлуци Инспектората Народног одбора града Београда школа и интернат се фебруара 1952. сели на Дорћол, у Дунавску 34. Одлуком Савета за просвету и културу НР Србије обједињују се Радиотехникум, СТШ за слабу струју при "ПТТ Југославије" и радио смер при техничкој школи СУП-а Југославије, те настаје средња техничка школа под именом "Никола Тесла", 1952. годину.

Коначно, утемељење Електро-техничке школе "Николе Тесла" завршава се 1956. године припајањем електротехничког смера из СТШ "Петар Драпшин" и пресељењем у зграду тадашње IV гимназије у Улици Народног фронта (сада Краљице Наталије) 31. "Радиотехникум" као какав расадник дао је многе техничаре, а што се нашег интересовања тиче пре свега за студијску и емисиону технику радија и телевизије. Будући да су се на овим адресама школовали млади из свих крајева Југославије, после школовања, они су се враћали у своје крајеве и запошљавали РТВ центрима у Сарајеву, Загребу, Скопљу, Титограду...

У првој емисији снимљеној у Средњој техничкој школи у Панчеву, говори се о упису и првим данима школовања прожетим послератном оскудицом, о потребама за новим школованим кадровима и слабим материјалним могућностима и друштва и појединца.

* Учесници: Момчило Живић, Олга Милићев-Ђурић, др Стева Ђурић, Зора Димитријевић и ђаци из других школа Остоја Павловић, Мирослав Симовић, дипл. инж. др Милан Седлар, Драгиша Ћирковић, дипл. инж. Ксенија Кнежевић, инж. Славко Симић, Будимир Томановић, Павле Павловић

* Уредник-истраживач и саговорник Вера Милеуснић, сниматељ Борислав Ристовић, сниматељ звука Драган Север, возач Небојша Станковић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић
* Снимано 26.3.2009, Редакција за историографију

Радост сазнања, одломак - прилог говори о највећој радио-аматерској антени у свету, коју је изградио инж. Добривоје Добричић са групом радио-аматера. Антена је подигнута у селу Жабаре код Тополе, њен је пречник 12,2 м, а површина 150 м2, а служи за успостављање везе преко месеца као пасивног сателита. Телевизијска екипа, маја 1982, присуствује демонстрацији успостављања везе са радио-аматерима у Јапану.

* Учесници: Владимир Јеленковић, инж. Драгослав Добричић и др.

* Емитовано 1983, Редакција научног програма

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом