Трезор

Поред Коларца, српско задужбинарство тог времена обележио је и Миша Анастасијевић који је уз кнеза Милоша био најбогатији Србин 19. века, ту је и Никола Спасић, трговац који је завештао своју зграду у Кнез Михаиловој улицу, затим Лука Ћеловић-Требињац који је завештао своју имовину Београдском универзитету, Владимир Влајко Каленић, који је целокупну имовину дао у добротворне сврхе, и многи други задужбинари широм Србије...

На крају разговора речено је да се од 2001. све чешће јављају нови задужбинари који су обновили тај племенити гест доброчинитеља и тако се једна давнашња традиција сада наставља.

* Учесници: историчар уметности Гордана Гордић, саговорник Бојана Андрић

* Техничко вођство Дејан Беловуковић, сценограф Петар Ђиновић, сниматељи звука Снежана Брковић, Дино Долничар; дизајнер светла Бранко Ранђеловић, камерман Недељко Малетић, реализатор Драган Ковачевић, уредник-истраживач Весна Игнајтовић, монтажер Милорад Ћитић  уредник Бојана Андрић

* Снимано 24.09.2010, Редакција за историографију

Куће знаменитих људи, I део - из серије Некад и сад.  Први прилог приказује Дом Јеврема Грујића у Светогорској улици 17, саграђен је 1896. године по пројекту познатог београдског архитекте Милана Капетановића. Кућа је обликована у маниру академизма и неоренесансе 19. века и спада у најбоља остварења у стамбеној архитектури овог аутора, са јединственом осликаном фасадом што представља редак пример у београдској архитектури. Збирка уметничких предмета у Дому Јеврема Грујића садржи преко 400 дела из области ликовне уметности (радови Арсенија Петровића, Стевана Тодоровића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Влаха Буковца, Ивана Табаковића, Зоре Петровић и других), дела примењене уметности, оригиналне примерке стилског намештаја из перода од 16. до 19. века, старо и ретко оружје и опрему (оружје из Првог српског устанка, лични предмети Хајдук Вељка, пушка Танаска Рајића из 1807. год.) и богат архивско-историјски материал.

Други прилог показује атеље и дом Сретена Стојановића , који се налазе у улици Османа Ђикића. Атеље и дом је саградио 1929. године архитекта Драгиша Брашован, првобитно су се у тој улици налазиле две индентичне грађевине али је једна у међувремену надограђена чиме је нарушен њен првобитни излгед. У Дому Сретена Стојановића академског вајара, цртача, теоретичара, педагога и јавног радника могу се видети предмети који су га окруживали уа живота као и многобројна дела. О настанку тих кућа, градњи и трајању говоре житељи и потомци Стојановића.

Учесници: историчар уметности Гордана Гордић; архитекта у пензији Милена Наумовић, преводилац Лазар Шечеровић, проф. др Јадранка Максимовић

* Сниматељи Ђуро Ивановић, Мића Поповић; сниматељ звука Јасна Богојевић, асистент Љуба Јовановић, монтажер Невенка Храњец, редитељ Радослав Московлић, уредник Бранко Миловановић

* Произведено 1989, Редакција општеобразовног програма