Енциклопедија за радознале

Војни манастир

Манастир Свете Петке Иверице се налази у Сићевачкој клисури. Историја упућује да су стари манастир у XIV веку основали монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Данашњу цркву Свете Петке подигли су 1898. године инжињерске јединице српске војске. Указом краља Александра I Обреновића од 19. фебруара 1901. године за старешину манастира војног Св. Петке постављен је војни свештеник, а неколико година касније манастир је добио име "Краљевски српски војни манастир Св. Петка Иверица". У историји српске православне цркве није познат још један овакав пример.

Јелашничка клисура

Јелашничка клисура се ставља под заштиту као природно добро од изузетног значаја и сврстава се у и категорију ради очувања станишта природних реткости, ендемореликтних врста Српске и Наталијине рамондије (Ramonda serbica Pancic, Ramonda nathaliae, Pancic), као и 39 мезијских, 20 балканских и 6 илирских ендема и субендема и очувања посебне природне вредности коју чине Јелашничка река са богатом и разноврсном морфолошком орнаментиком. Специјални резерват природе ''Јелашничка клисура'' припада Општини Нишка бања.

Св. Кирик и Јулита

Манастир Св. Кирик и Јулита код села Смиловци, у народу је познат као манастир "Св. Ћирик", подигнут је 1839. године на темељима храма који је раније постојао. Манастир је зидао мајстор Никола-Кола из Бољевдола. Године 1925. у манастир су дошле монахиње Рускиње. Њих 40 приспело је из Бесерабије и тако је формиран први женски манасртир у нишкој Епархији. После Другог светског рата манастир је напуштен. Данас је доста руиниран, али доласком двеју монахиња и ангажовањем локалног становништва и СО Димитровград полако почиње да враћа пређашњи сјај.

Заплање

Како му само име каже, је планински крај и припада простору који се назива југоисточна Србија. Ова област је оивичена Планинама налази се између Суве планине, с једне стране и Селичевице, Бабичке Горе и Крушевице са друге стране и највећим делом поклапа се са подручјем општине Гаџин Хан. Заплање припада групи општина брдско-планинског подручја југоисточне Србије. Овде се смењују брежуљци са брдима, а ова са планинским странам и гребенима. Горњи Душник са великим извориштем и 18 сачуваних воденица је највеће и најзанимљивије село у овом крају.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Уредник и редитељ: Миодраг Зупанц