Марио Варгас Љоса

По завршеним студијама књижевности на универзитету у Лими, Марио Варгас Љоса (1936, Арекипа, Перу) напушта земљу и одлази у Европу.

Докторира 1959. у Мадриду, где објављује своју прву књигу Вође, збирку приповедака у којима, користећи сопствена искуства из периода одрастања и школовања у Перуу, слика друштво насиља, социјалне сукобе, пороке политичке моћи, терор војне диктатуре. У истом тону пише новеле Младунци и роман Град и пси, књигу којом 1963. године у првом буму хиспаноамеричке литературе, на велика врата ступа у књижевност.

Са истим таквим ангажманом, посредованим иновативним наративним поступцима, Љоса је написао и романе Зелена кућа, Разговор у атедрали, Панталеон и посетитељке, Рат за смак света, Повест о Мајти, Ко је убио Паломина Молера?, Прослава Јарца, Рај иза ћошка, све редом дела отвореног бунта против лажи, корупције, милитантног патриотизма и крвавих диктатура. Објављује и интимистичку прозу - Тетка Хулија и пискарало и Похвала помајци, као и драме Кети и нилски коњ  и Ла Чунга.

Посебно место у опусу тог великог познаваоца књижевности заузимају књиге есеја Гарсија Маркес: Историја једног богоубиства, Тајна повест романа, Непрестана оргија: Флобер и госпођа Бовари, Између Сартра и Камија, Making Waves и мемоари А Fish in the Water.

У свом бурном и полемичном друштвеном и књижевном животу који се одвијао на линији Европа - Јужна Америка, Варгас Љоса са заносом се предавао Сартру, а затим Камију, одушевљао се марксизмом те кубанском револуцијом, да би средином седамдесетих постао заклети антикомуниста.

На перуанским председничким изборима кандидовао се 1990. године и - изгубио. Осим Лиме, живео је у Паризу, Берлину, Лондону и Мадриду, био професор по позиву на Принстону, Јејлу, Џорџтауну, а doctor honoris causa на Харварду и Јејлу.

Марио Варгас Љоса јесте и први латиноамерички аутор који је постао члан Шпанске краљевске академије. Добитник је свих великих књижевних награда, а 2010. и оне највеће, Нобелове.

Редитељ: Мира Кесер

Аутор и уредник: Неда Валчић Лазовић