Трезор

Са мањим прекидом, када је био у Српском народном позоришту, Владимир Маренић је, од 1946. до пензије, 1985, био сценограф Народног позоришта у Београду. За њим је остало више од 350 сценографија и више од 50 костимографија које је креирао за представе у бројним театрима у Југославији и иностранству.

Активно се бавио и сликарством, зидним сликарством, графиком и другим облицима ликовног изражавања. Излагао је на више од 20 самосталних и преко 150 групних изложби, у земљи и иностранству.

Завидна је Маренићева библиогафија текстова, студија и књига о њему, као и његових ауторских писаних радова различитих жанрова: есеја, критика, сећања, аутобиографских бележака...). Добитник је великог броја признања и награда, међу којима су Стеријина, Октобарска и Награда за животно дело УЛУПУДУС-а.

Владимир Маренић "Последњи човек ренесансе" - О сликару и сценографу Владимиру Маренићу говоре блиски сарадници, а Маренић сам о свом позиву каже: "Сценографијом се боји, сенчи, обликује време, простор и догађаји у тој игри маште и визије добра сценографско-костимографска решења гоне нас на размишљања и откривања нових садржаја и могућности, равнотежа склад садржајност облика у ослобођеном простору могућни су уколико сценографија носи у себи чистоћу и редукцију непотребног и зато сценограф није само сликар, ликовни уметник или архитекта. он је истински творац, саучесник, градитељ, саговорник, полемичар, сарадник, коредитељ, проналазач, енигматичар, мађионичар, сањар, маштар..."

* Учесници: сликар и сценограф Владимир Маренић; редитељи Арсеније Јовановић, Дејан Мијач, Младен Сабљић; првакиња Драме Народног позоришта Ксенија Јовановић, саветник Музеје позоришне уметности др Олга Милановић

* Сценариста и редитељ Србољуб Божиновић, камермани Александар Рибић, Драгољуб Ђорђевић; избор музике Варткес Баронијан, монтажер Вера Баронијан, уредник Радмила Мијатовић

* Произведено 1991, Редакција школског програма

Година књиге и језика, 6. део

Оскар Давичо, књижевник (Шабац, 18.01.1909 - Београд, 30.09.1989). Давичо је још као дечак писао песме, а 1928. године објавио је свој први поетски текст Трагови. Две године касније, појавила се његова антологија песама...

Написао је неке од најпотреснијих и најлепших песама о Србији, љубави, тамновању, ратовању... Паралелно с поезијом, писао је романе: Песма, Шутње, Глади, Тајне... Добитник је многих књижевних и државних признања и награда. За живота су објављена Давичова сабрана дела у 20 томова.

Оскар Давичо, из серије Кад сам био мали. Наш познати писац присећа се свог детињства. Ово је једна од емисија из серије Дечје редакције, у којој познати културни и јавни радници говоре о свом детињству. Од 1965. до 1967, снимљено је 27 емисија, али нису све сачуване у Програмском архиву Телевизије Београд.

* Аутор Александар Антић, реализатор Гордана Ђелајлија
* Премијерно емитовано 16.4.1966, Редакција школског програма, уредник Душан Радовић; реприза 21.5.2002 у Трезору