Трезор

Величковић је завршио архитектуру у Београду. Био је ученик Крсте Хегедушића у Загребу. Од 1966. године, живи и ради у Француској. Редовни је професор Ликовне академије у Паризу. Имао је око 250 самосталних изложби у галеријама и музејима широм света.

Париски Бобур му је откупио 6 цртежа за своју сталну збирку. Излагао је у галерији САНУ у Београду, 1986, поводом пријема за члана Академије и 2002. године. Ушао је у светску антологију "Највећи цртежи свих времена".

Монографија о сликару код нас је објављена 1987. године. Добитник је награда"Октобарског салона", "Великог печата" Графичког колектива, "Политикине" и "Хердерове" награде, као и  највећег француског признања за културу Arts et Lettres. Члан је Француске академије лепих уметности.

Влада Величковић - из серије Учесник и сведок. Снимано у Паризу, у атељеу Величковића и у галерији где је била приређена његова изложба. Сликар говори о својим почецима, о Медијали, одласку и раду у Паризу.

* Сценариста и редитељ Јовица Аћин, продуцент Владимир Папић, сниматељ Братислав Грбић, композитор Зоран Симјановић, монтажер Миланка Нановић

* Премијерно емитовано 19.2.1984, Редакција из културе, уредник Зора Кораћ; реприза 2.12.1999. у циклусу Траг: теветека 2

Бијенале у Венецији, Италија - 104. емисија серије Двоглед. Приликом боравка у Италији, екипа Двоглед обилази Венецију и Урбино. Водитељи Драган Бабић и Бора Ћосић представљају платна наших сликара Душана Оташевића и Владе Величковића, који учествују на 36. Венецијанском бијеналу. Осим модерног сликарства, Двоглед ће представити живот у Венецији, пре 500 година и  сликарска платна Ђентиле Белинија и Карпача.

Из критике: "Ако шта већ годинама успева да задржи општу гледалачку пажњу и сачува сопствено достојанство, онда су то, свакако, сталне емисије дечјег телевизијског програма. Најновији Двоглед могла би с поносом да потпише и редакција културног програма Београдске телевизије (ако би им до тога било стало). Режисер Драган Бабић и сценариста Бора Ћосић одвели су нас, овог пута, у Венецију и Урбино, да би нам приказали неке од највећих италијанских сликара, градове и места у којима су живели и радили. Била је то мала игра коју бисмо без имало злобе назвали: играмо се Кенета Кларка и његове Цивилизације"! Тај одговоран и нимало лак задатак изведен је изузетно лепо и сугестивно. Пленио је изузетан склад између онога што се казивало и онога што је приказивала маштовита камера Милана Милијановића. Кроз тако лепршаву и прозрачну емисију ненасилно провучено је мноштво саопштења из историје културе, архитектуре, ликовних уметности. Аутори емисије су, пре отискивања у ренесансу, свратили до венецијанског ликовног Бијенала и приказали наше представнике. Оно што су пропустили други да учине, учињено је у једној емисији за децу. Волели бисмо кад би телевизијске емисије из културе могле да се, попут ових саговорника, обраћају гледаоцима, без повремених наноса књишке учености и рђаве интелектуалштине. Што се самог Двогледа тиче, овај излет у италијански препород дошао је у прави час." (Милан Влајчић, "Политика", 26.8.1972)

* Сценариста Бора Ћосић, сниматељ Милан Милијановић, симатељ звука Славко Симић, муз. уредник Варткес Баронијан, монтажер Милица Полићевић, редитељ Драган Бабић

* Премијерно емитовано 22.8.1972, Редакција дечјег програма, уредник Олга Влатковић; реприза 26.7.2007. у Трезору