Трезор

Позориште Атеље 212 основало је фестивал "Муцијеви дани", у част једног од најбољих редитеља бивше Југославије и дугогодишњег управника тог театра Љубомира-Муција Драшкића (1937-2004).

У образложењу првог фестивала, који се одржава од 18. до 24. маја 2010. пише: "Гледаоци ће моћи да виде најбоље представе из Србије и региона и у пријатељском дружењу, отвореном дијалогу и дискусијама упознају позоришне ствараоце из нашег блиског окружења. На тај начин Атеље 212 ће, захваљујући управо Муцију, постати место додира српског, регионалног и светског позоришта, као и прожимања различитих позоришних кулутура и прожимања." О тој иницијативи, за Трезор говори редитељ Бранко Кичић.

* Планирано снимање 12. маја 2010, Редакција за историографију.

Муци из Трезора - док траје Фестивал у Атељеу 212, Трезор ставља на репертоар прилоге сачуване у Програмском архиву ТВБ, као и на касетама које чува Редакција за историографију, јер је, као љубитељ Трезора, Драшкић увек био спреман да пред нашим камерама допуни и расветли свој телевизијски део рада од половине шездесетих прошлог века. А радио је најчешће за драмски и дечји програм, али његове режије могу се наћи и у образовном и музичком програму.

Тако је Трезор, први пут после 36 година, омогућио редитељу Драшкићу и сценографу Владиславу Лалицком, гледање дечје драме Мартин Карпан, и снимио сећања на њихове ране радове у још младој Телевизији Београд. Тај догађај, пун емоција, снимљен је у фоајеу Атељеа 212, 17. јануара 2004, само недељу дана пре изненадне Муцијеве смрти. Љубомир Драшкић је за Телевизију Београд снимио током једне деценије око 20 телевизијских драма, од прве, 1967. Кафаница на углу Тристана Бернара, до последње, Мисао, Леонида Андрејева, 1978. године.

Дан одмора једног говорника - У хумористичком циклусу Занати, писац у свакој емисији третира једну одређену друштвену појаву. За­нати могу бити разни, а овде аутор Брана Црнчевић описује за­нат­ске вештине као што су пријатељство, љубав, верност, патриоти­зам...

Бити шегрт и мај­стор таквог заната - од животне је важности. У овој је реч о говорништву. Професија говорника може да буде корисна на послу, али у по­ро­дици она има све негативне последице... Црнчевићеви Занати имале су осам прича, које су режирали разни редитељи. Сачувано је пет: Дан одмора јед­ног говорника, Једно туце же­на, Љубав на те­ле­фо­ну, Патриота и син А.Д., Пријатељство, занат најстарији. Нису сачуване: Љубав, ах љубав, Пе­ди­кир­ка (коју је, такође, режирао Драшкић), Тро­јица против свих...а жена четврта.

* Улоге: Славко Симић, Никола Милић, Рената Улмански, Бобан Петровић, Милутин Бутковић, Бранислав Јеринић.

* Сценарио Брана Црнчевић; сценограф Владислав Лалицки; костимограф Зорица Ружић; главни камерман Војислав Лукић; редитељ Љубомир Драшкић.

* Премијерно емитовано 13. јануара 1968, Забавно-хумористички програм, уредник Миодраг Маринковић.