Одјек утишане Америке: Брус Спрингстин

Са каријером која траје педесет година, скоро 130 милиона продатих албума, распродатим концертима који трају преко три сата и фановима од Шона Пена, Бона и Стинга до Принса и Барака Обаме, 73-годишњи Брус Спрингстин данас је велика икона рокенрола. Амерички недељници Tajm и Njuzvik то су схватили још 1975. године, представљајући певача на својим насловним странама и проричући његов неизбежни успех.

Иако мултимилионер, The Boss – Шеф, увек је певао о обичним људима. Можда и даље види себе у њима – он, син возача аутобуса и затворског чувара. На сцени и у песми, он наставља да отелотворује америчку радничку класу из које је потекао.

Мој посао је увек био да мерим јаз између стварности и америчког сна.

Његов хит Рођен у САД прешао је границе и довео га до статуса суперзвезде. Оскар који ће добити за филм Филаделфија и истоимену песму учврстио је његов легендарни статус. Залажући се за различите циљеве – од подршке ветеранима Вијетнамског рата до сарадње са организацијом Amnesti internešenel – био је кључна личност иза песме Ми смо свет, најзначајније хуманитарне нумере у историји музике. Ослобођен поједностављених политичких агенди, чак је наступио пред 300.000 људи са друге стране Зида – у Источном Берлину 1988. године. Данас поједини историчари сматрају да је тај концерт допринео убрзавању пада Зида.

Иако његови концерти подсешћају на огромне рок мисе које предводи проповедник у трансу, он одржава дубоку везу са својим обожаваоцима. Као див са ногама од глине, Спрингстин је открио да успех може бити мач са две оштрице.

Брус Спрингстин је један од последњих великих америчких хероја. Његов опус осликава контуре Америке у њеном најбољем, али и у њеном најнеправеднијем издању. Као природни наследник Боба Дилана и Елвиса Прислија, Спрингстинов рад такође припада књижевној и филмској традицији. Захваљујући изузетној моћи запажања, постао је хроничар свог времена и глас својих савременика.

Након педесетогодишње каријере, овај неуморни идеалиста из Њу Џерзија постао је ментор читавој генерацији музичара, филмских стваралаца, уметника и писаца.

Одабрала Селина Ловрен Аксентић

Превод и адаптација Таиса Кривокапић

Лекторисала Тамара Седлан
Обрада Редакција за културу РТС-а