уторак, 01.09.2026, 21:47 -> 10:40
Извор:
Трагање за гробом деспота Ђурђа
Редакција за културу и уметност, у оквиру серијала Временска капсула, премијерно приказује документарно-играну емисију Трагање за гробом деспота Ђурђа.
Autor:
РТС
Темељ културног идентитета и историјског континуитета једног народа јесте његова културна баштина. Све оно што су нам оставили преци припада културној баштини и традицији: археолошка налазишта, историјски споменици, сакрални храмови, уметничка дела, библиотеке, архиви, музејски предмети, затим усмена предања, музика и плес, обреди, обичаји, ритуали, стари занати, митови, али и знаменити догађаји и личности из прошлости, као изузетно важан део културе сећања. [ детаљније ]
Да ли је простор Смедеревског града вечно почивалиште деспота Ђурђа Бранковића? Зашто ни после петстоседамдесет година од његове смрти не знамо где се на овом простору од 10 хектара налазила његова задужбина Благовештењска црква у којој би требало да почива деспот? Иако је познато да су ратна разарања, рушење светих храмова, претварање цркава у џамије, померање граница, сеобе народа, скривање и преношење моштију с једног на друго место, дивље трагање за старинама и благом, главни разлози уништавања и нестанка многих гробова српских владара, у случају Ђурђа Бранковића, прећуткујемо чињеницу да се за његовим гробом, ако изузмемо истраживања на Руднику и у Славковици, готово да и није трагало.
Деспот Ђурађ Бранковић је умро у петак 24. децембра 1456. године или како је у тужбалици над деспотом испевао непознати аутор: "Лета 6965. месеца децембра 24. дана, престави се господар деспот Ђурађ у граду Смедереву". За тај догађај имамо податке из извора који кажу и дан, и сат, и годину деспотове смрти, али нема никаквог податка о месту где је обављена сахрана.
Зашто још увек не знамо где почива деспот Ђурађ, да ли ће наши научници трагати за његовим гробом и ко је заправо био Ђурађ Бранковић, одговоре на питања у емисији ће дати: др Дејан Радичевић, археолог Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, Дејан Радовановић, археолог – конзерватор и в.д. директора Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву, Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, др Снежана Цветковић, историчарка уметности Музеја у Смедереву и Горан Јовшић, в. д. директора Музеја у Смедереву.
Емисија је снимана на Руднику, у селу Славковици код Љига и на Смедеревској тврђави. Поред архивске грађе: цртежа, фотографија, уметничких дела и старих мапа, емисија садржи игране сцене које су у функцији реконструкције епохе. Адаптацију играних сцена на Смедеревској тврђави урадио је Милорад Конрад, док су улоге поверене: Драгану Вучелићу - улога деспота Ђурђа, Милошу Миловановићу - археолога и Зорану Ђорђевићу - улога Светог Луке.
Аутор и уредник: Светлана Илић
Стручни консултанти: др Дејан Радичевић; Дејан Радовановић
Извршни продуцент: Милорад Конрад
Главни организатор: Милош Миловановић
Дизајнери емисије: Драган Буловић; Валентина Даниловић
Музички уредник: Ана Кулић
Сниматељ звука: Срђан Бајски
Дизајнер звука: Срђан Филиповић
Колор корекција: Драшко Пејановић
Дрон оператери: Добривоје Каитовић; Мирослав Кондић
Директор фотографије: Хаџи Владан Мијаиловић
Монтажа: Александра Виријевић Павлек
