недеља, 10.05.2026, 13:25 -> 15:14
štampajПркосне Српкиње 20. века
Редакција Општеобразовног програма припремила је мини серију о десет знаменитих Српкиња које су, током 20. века, пркосиле уметничким поетикама и канонима, друштвеним конвенцијама везаним за поделу на "мушке" и "женске" послове, социјалним и породичним предрасудама, храбро бирајући свој пут и остварујући највећа достигнућа.
Наслов је позајмљен из књиге Иване Нешић "Приче о пркосним Српкињама" у издању "Urban Reads-а". Ивана Нешић, која је и наратор у емисији, вишеструко је награђивани писац, по образовању историчарка уметности. Њена књига "Зелебабини дарови" у издању "Креативног центра" и у жанру дечије фантастике, доживела је неколико издања и налази се у школској лектири за пети разред основних школа у Србији.
У трећој емисији биће представљене четири знамените Српкиње.
Прва жена архитекта у Србији, Јелисавета Начић била је и пионир модерне архитектуре почетком 20. века. Иако родитељи нису били одушевљени, када се на Техничком факултету у Београду, 1896. отворило одељење за архитектуру, Јелисавета је седела међу студентима прве генерације. Пројектовала је Основну школу "Краљ Петар I" и уређење Калемегдана.
Мало је вероватно да и данас постоји кућа која нема "Патин кувар", без обзира да ли је наслеђен од прабабе, бабе или је нешто новије издање под именом "Велики народни кувар". У време Шестојануарске диктатуре, кроз њену "Читанку за домаћице", брат, опозиционар убацивао је опаске и критику краља и државе. Пата Марковић је једина ауторка чији је кувар забрањен!
Живана Жанка Стокић, одрасла без оца, са очухом коме је била сметња, удата је на силу као четрнаестогодишњакиња. Успела је побегне са путујућом позоришном трупом. Живот чувене "Госпође министарке", комичарке и карактерне глумице, обележиле су трагедије, успони и падови, одузимање националне части и касније, рехабилитација. Једна од највећих глумачких награда данас носи њено име.
ТВ редитељка, Софија Соја Јовановић, провела је Други светски рат студирајући, али је 1944, у близини саме линије Сремског фронта, поставила Чеховљев комад. Касније је на снимања долазила са ногом у гипсу. Њене адаптације Нушића за телевизију и данас се сматрају најуспелијим.
Уредник серије: Мирјана Бјелогрлић, сниматељи: Драган Лапчевић и Владан Бокаловић, графички дизајнер: Драшко Пејановић, дизајнер звука: Предрага Стаматовић, монтажер: Мирослав Николов, редитељ: Ивана Стивенс.
Коментари