Свевременик Његош

Једанаеста, последња епизода документарног серијала "Његош – свевременик" обухвата догађаје који су настали након што су представници комунистичког естаблишмента покренули иницијативу за рушење Његошеве капеле и изградњу маузолеја на Ловћену.

Након одлуке Скупштине општине Цетиње о подизању Мештровићевог маузолеја, крећу реакције од стране водећих југословенских интелектуалаца тог доба. Испред црквене јерархије енергично иступа митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић, који се најпре обраћа Синоду СПЦ, а онда и властима у Црној Гори. Године 1967. он у листу Православље објављује текст "Његошу није потребан маузолеј", у ком потцртава важност Његошевог владичанског чина, указујући на чињеницу да је једном православном епископу недолично подизати споменик који се гради фараонима и царевима. Цетињски гимназијалци организују протест против митрополита Данила, а након одлуке о оснивању Одбора за изградњу Његошевог маузолеја, митрополија црногорско-приморска Уставном суду Југославије подноси тужбу против Републике Црне Горе и Скупштине општине Цетиње. Читав догађај добија међународне размере, пошто велики број значајних европских интелектуалаца упућује писма Јосипу Брозу, залажући се за очување капеле. Априла 1970. настаје Апел којим се тражи опозив одлуке о рушењу, а потписују га угледни академици, писци, професори и уметници, као што су Петар Лубарда, Ристо Стијовић, Михаило Лалић, Глигор Станојевић, Душан Костић и многи други. Јуна 1970. црногорска делегација одлази на Брионе код Броза, и тада он доноси коначну пресуду о тој теми. Уставни суд Југославије се прогласио ненадлежним, да би се потом прешло на финализацију пројекта. Капела је срушена, а маузолеј је свечано отворен 1974. године. Пета и шеста Његошева сахрана обављене су без црквеног обреда, а читав догађај, који је потом окарактерисан као "највећа побуна у СФРЈ", представљао је врхунац настојања да се изврши својеврсно прекодирање Његоша и његовог дела. Рушење капеле имаће далекосежне последице за нашу јавну свест и представља тачку спорења и стварања нових подела у друштву.

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Продуценти: Андрија Милошевић, Милеса Стефановић-Бановић

Режија: Данило Бећковић

Сценарио: Микоња Кнежевић

Сарадник на сценарију: Немања Николић

Монтажа: Сара Јовановић, Александар Поповић

Директори фотографије: Михајло Савић, Стефан Вучковић

Извршни продуценти: Мирослав Ђурђевић, Микоња Кнежевић