Зелени бисери Србије: Пирот у шареним нитима

Пирот је град који спаја старо и ново, планину и реку, традицију и екологију. Окружен Старом планином, чува дух југоистока Србије. Старо језгро града, занатске радње, мале баште и дворишта показују како се вековима живело у складу с природом: користи се оно што се има, не баца се оно што може да се обнови. Током векова, најважнија занатско индустријска грана Пирота била је ћилимарство.

На пиротском ћилиму преовлађује црвена боја а орнаментика је увек геометријска. У дуготрајном и сложеном процесу израде, ткаље не само да праве ћилиме врхунског квалитета, већ и својеврсна уметничка дела чија су лепота и раскош постали препознатљиви свуда у свету. Пирот је 2002. године заштитио пиротски ћилим. Само они који су израђени по утврђеним правилима, који имају аутентичне шаре тог краја и који се праве од вуне оваца са Старе планине сматрају се правим пиротским ћилимима. Ткани од вуне, бојени природним пигментима представљају пример како традиционална уметност може бити потпуно одржива и нешкодљива по околину. Музеј Понишавља је стара породична кућа познатог пиротског трговца Христе Јовановића. Саграђена је 1848 .године, у доба турске владавине. Због своје јединствене архитектуре део је културне баштине Балкана. У музеју се данас чувају различите збирке предмета. На спрату доминира ћилим, док су у витринама изложени делови одеће и накита из старог Пирота и околине.

Сам амбијент музеја, са двориштем и старом кућом, подсећа на хармонију човека и природе. Због аутентичног изгледа и једиствене атмосфере, у музеју Понишавља снимани су филмови Ивкова слава и Зона Замфирова. Кеј на реци Нишави једно је од најлепших и најдужих шеталишта Србије. Град Пирот је реком подељен на два дела: Тијабару - стари део и Пазар - нови део града. Река је у прошлости често плавила оба дела, па је по идеји професора пиротске Гимназије Велимира Вукићевића започета регулација речног тока и изградња кеја 1923 године. Он данас представља праву природну оазу у центру града. Шетња дуж кеја подсећа колико је важно да очувамо водотокове, да не загађујемо обале и да дозволимо природи да буде део урбаног живота.

Уредник и сценариста Драгана Живојновић