АРХИВ.doc

Ксенија Зечевић – пијанисткиња и композиторка (16. фебруар 1956, Задар - 21. новембар 2006, Београд)

Одрастала је у Истри и већ са пет година писала прве композиције. Дипломирала је и магистрирала на клавирском одсеку Факултета музичке уметности у Београду, у класи Олге Михајловић, а композицију је студирала у класи Енрика Јосифа. Писала је музику за филм, позориште и телевизију, као и вокалну, инструменталну и камерну музику. Од бројних дела издвајају се Молитва жудње, Књига тајни, Реквијем за крај 20. века, Молитва за жртве бањичког логора, Кантата за стрељане у Крагујевцу, Реквијем за деду Фердинанда Гергету страдалом у нацистичком логору Дахау. Била је уметнички директор Позоришта на Теразијама од 1984. године, а њена музика обележила је бројне представе и филмове. Последње дело Реквијем за Николу Теслу написала је пред смрт у 50. години живота .

Три кадра за листа, Ксенија Зечевић - епизода серије Први концерт прати седамнаестогодишњу студенткињу на Факултету музичке уметности, пијанисткињу Ксенију Зечевић. У разоговору са ауторком Илди Ивањи, Ксенија износи своје зреле ставове о музици уопште, као и идеје о томе како би она могла да се популаризује умрежавањем студената са уметничких факултета и заједничким програмима. У покушају да студентима са Факултета ликовне уметности, становницима Студентског града и посетиоцима диско клуба на несвакидашњи начин приближи класичну музику, организује се први концерт Ксеније Зечевић на Коларцу.

- Учесници: Ксенија Зечевић, Илди Ивањи, студенти Београдског универзитета
- Аутор Илди Ивањи, сниматељ Радивоје Николић, сниматељ звука Душан Попов, монтажер Драган Ценерић
- Произведено 1973, Редакција музичког програма

Ксенија Зечевић, Портрет – Наша пијанисткиња дели своја прва сећања на клавир у породичној кући и мелодије које је свирала са само три године. У разговору о животу и уметности  истиче да је стваралаштво једини смисао: "За стварање дела је потребно време које више нико не поштује. Само стварање је постало апсурд, све је само рециклажа. Музика је за мене стање, транс". Била је икона уметничког живота Београда осамдесетих година 20. века, а себе је описивала као неког ко је промашио цело столеће и ко је као уметник близак Шопеновом осамљеном начину стваралаштва. У емисији говоре и редитељи са којима је сарађивала и гледамо инсерте из филмова "Нека чудна земља", "Птице које не полете", "Атоски вртови" и представе "Чежња под брестовима", "Сирано де Бержерак", "Покондирена тиква", "Кир Јања" за које је музику писала наша пијанисткиња.

- Учесници: Ксенија Зечевић, Драган Маринковић, Егон Савин, Предраг Ејдус, Петар Лаловић, Лазар Ристовски, Велимир Бата Живојиновић, Александар Дунђеровић, Јелисавета Сека Саблић, Стојан Стојчић, Даница Максимовић
- Главни и одговорни уредник Културно забавног програма Божидар Николић, одговорни уредник музичке редакције Марија Ковач, уредник емисије Ана Павловић, редитељ Петар Недељковић.
- Произведено 2001, Редакција музичког програма

Уредници Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић