Старо српско писано наслеђе: Св. краљ Милутин, владарска побожност и култ

У првој играно-документарној емисији "Св. краљ Милутин - владар у изазовима времена" у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" изјаве научника, у којима су се мач и крст, политика и побожност, судбина и избор сударали и обликовали стварност, покушала је да дочара једна креативна дружина. Кроз позоришне слике, кроз фреске, документе и снагу живе речи, тај далеки век поново проговара. Саговорници: др Даница Поповић, проф. др Смиља Марјановић-Душанић, др Бојан Миљковић, др Ирена Шпадијер и др Драган Војводић говоре о ктиторској делатности, краљевим портретима на фрескама од ране младости до последњих година живота, књижевним споменицима, дародавним предмета који су сачувани до данас, о настајању култа Св. краља Милутина.

Као највећи ктитор међу српским владарима у средњем веку подигао је и обновио цркве у својој држави, Солуну, Цариграду, Св. Гори и шире о чему сведоче повеље, натписи и др. наративни извори.

Размотрено је питање хронологије настанка краљевих портрета, њихове иконографије и инсигнологије као и идејна основа портретских целина. Иконе из Италије, крст Рашке епископије из Дубровника, јеванђеље из Кареје и олтар из Барија су траг онога што краља чини великим добротвором.

Српска књижевност у доба краља Милутина одвија се на Атосу и у Српској земљи. Истакнутри српски писци тога доба били су Теодосије, Григорије Рашки и Данило Пећки односно архиепископ Данило Други.

Развој култа Св. краља Милутина може се пратити у дипломатичкој грађи, сликаним портретима и житију које је саставио архиеписком Данило Други. У средишту култа су краљеве свете мошти којима се приписује чудотворна моћ.

У емисији су приказани снимци копије Милутинове круне која се налази у Историјском музеју Србије филигранисте Горана Ристовића Покимице и макета манастриа Бањске уметника Бориса Стајковца.

Директори фотографије: Александар Беатовић и Вукашин Вељић

Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић

Монтажер: Петар Шумоња

Редитељ: Милан Јовановић