Метаморфозе: Милан Нешковић

Нешковић је рођен у Ваљеву, студирао је и дипломирао 2011. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Николе Јевтића и Алисе Стојановић.

У позоришту Нешковића занима да истражује проблеме које вучемо из прошлости, а који се тичу нас данас. Тако је његово тумачење драме Свети Георгије убива аждаху Душана Ковачевића усмерено ка суштини тог дела - демистификацији српске историје. На савремен и позоришно узбудљив начин. У овом комаду, Нешковић гради атмосферу густу од емоција и питања – о патриотизму, мушкости, телу и историји. Естетика је прецизна, симболична, у исто време и потресно хумана.

Нешковић је мајстор за тумачења дела Александра Поповића. Бела кафа, Мрешћење шарана, Кус петлић су његова мала ремек дела инспирисана Ациним јунацима са периферије живота и града у којима раскринкава мале људске слабости и наш менталитет. Нешковићева режија комада Кус петлић добија чак девет Стеријиних награда, међу којима је и она за најбољег редитеља.  

Иначе, у његово редитељском опусу посебно место припада интерпретацији драмских класика српске књижевност. Његов приступ овим ауторима карактерише дубоко разумевање духа времена у којем су текстови настали, али и њихова храбра и промишљена реинтерпретација кроз призму савременог друштва.

У тим представама Нешковић не прибегава пукој модернизацији, већ пажљиво издваја универзалне теме – лицемерје, апсурд бирократије, друштвену хипокризију, трагику малог човека – и преноси их у данашњи контекст. Његов редитељски потпис, снажно ослоњен на глумачку игру, препознаје се у суптилним померањима значења, често кроз игру са жанром, визуелну симболику и музику.

Нешковићеве режије нису ревијалне, већ дијалошке: оне постављају питања и публици и нашем времену. Код њега Поповић постаје још ироничнији, Нушић још мрачнији, а Ковачевић – болно актуелан. Управо у тој способности да класици удахне ново значење, а да јој не одузме аутентичност, лежи снага његовог уметничког израза.

Режирајући своје представе између мита и апсурда савремености Милан Нешковић стално потврђује своје место једног од наших најпромишљенијих редитеља који класичне текстове српске драмске књижевности уме да изнова оживи, не губећи ни дух оригинала ни критичку оштрицу. Његово позориште на узбудљив начин публици отвара простор за дијалог – са текстом, традицијом, и  сопственом савести.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Бранко Срећковић

монтажа Мирослав Николов

режија Милица Митровић