Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији - Скопске задужбине

Скопска област је и пре Немањића повремено била под српском влашћу, а у њој је живео српски народ. Краљ Милутин је коначно придружио Скопље држави Немањића 1282. године. Тако је "Славни град Скопље" за време краља Милутина постао српска престоница, а за време Душанове владавине и царски град.

После Немањића град је био под влашћу српског обласног господара Вука Бранковића. Скопље ће од Бранковића заузети Турци 1392. године и владаће њиме више од пет векова. Године 1912. српска војска предвођена краљем Петром Првим Карађорђевићем ушла је у Скопље и ослободила град од Турака.

Трагова о присуству Срба у данашњем Скопљу, престоници Северне Македоније, веома је мало, готово да их нема. Многи су уништени у катастрофалном земљотресу који се догодио 1555. године,затим у пожару 1594. и другом великом пожару 1689. године, када је аустријски генерал Пиколомини са својом војском прво опљачкао, а онда и запалио град. Град и његови споменици страдали су и у каснијим вековима.

Скопље ће свој успон доживети у првој половини 20. века, за време Александра Првог Карађорђевића у Краљевини Југославији, када добија своје прве институције: Скопско научно друштво, Филозофски факултет, Музеј Старе Србије, Народно позориште и многе друге. Био је то период у коме се широм Македоније отварају и обнављају школе, покрећу часописи, када почиње велика обнова средњовековних немањићких задужбина.

У Скопљу данас тешко можете пронаћи улицу, споменик, цркву или место који сведоче о знаменитим Србима и њиховим делима, ако изузмемо скулптуре цара Душана, краља Вукашина и краљевића Марка, са многим другим историјским личностима, постављене 2014.године испред улаза у нову зграду Археолошког музеја Македоније.

Тврђаву Кале је у 6.веку изградио византијски цар Јустинијан Први, а обновио краљ Милутин крајем 13. века. У њеном подножју се налазила митрополија или Саборна црква посвећена Богородици Тројеручици у којој је Душан Немањић крунисан за цара Срба и Грка, на Васкрс 16. априла 1346. године. Цркву је први обновио краљ Милутин, а цар Душан је проширио и украсио. Историјски извори помињу дванаест средњовековних цркава и манастира у Скопљу, међу којима и Цркву Светог Спаса. Смештена је у Старој скопској чаршији, источно од твђаве Кале. Црква коју данас видимо изграђена је крајем 17.или почетком 18. века, на остацима првобитне цркве цара Душана која је страдала у пожару 1689. година, када је изгорео већи део града на Вардару. Црква Светог Спаса је била једини храм у Скопљу у коме је Србима било допуштено богослужење од 1870. до 1912. године. Сачуван је веома мали број фресака из 16. и 17.века. Црква је јединствена по фрескоосликаној таваници и иконостасу изузетне уметничке вредности. Иконостас је дело групе дебарских мајстора дубореза Петра Филиповића–Гарке и браће Марка и Макарија.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф. др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић. У улози монаха је Милош Миловановић. Одабране цитате и поезију читао Драган Вучелић.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: мр Момчило Павловић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Срђан Филиповић

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек