Метаморфозе: Бојан Димитријевић

Након дипломирања настојао је да се држи онога чему су га учили током студија: да не воли себе у позоришту већ позориште у себи и да ради тако да његова глума буде уметност. Пратио је свој инстинкт. Губио се, лутао и уживао у томе. 

Полонеза Огињског, Шопинг енд факинг, Сумњиво лице, Зашто је полудео господин Р?, Хотел Слободан промет, Хамлет, Случајна смрт једног анархисте, Пучина, Едип су неки од наслова у којима у матичном позоришту игра запажене улоге. Комично, а драмски узбудљиво тумачи насловну улогу у представи Натан Мудри.

У Атељеу 212 у награђиваној  Казимир и Каролина запажено игра насловну улогу. Његов Казимир је скрајнут на маргину друштва што објашњава чудновате, нагле и неочекиване промене у његовом понашању.

У Битеф театру, у представи Ућуткивање Сократа, лик великог филозофа доноси као човека са моралног и филозофског трона који виталан, смирен и духовно снажан, трагајући за истином радије бира смрт него лаж.

Бојан поседује вештину да од мале улоге направи мајсторију. Дуго ће се памтити његова епизодна улога Жике у представи Сумњиво лице са којом је показао да је његова глума модерна, посебна, она која плени на први поглед.

Изванредан је у комедијама и онда када необуздано користи комична средстава али и када игра суздржано. Увек је убедљив и увек је ту присутна нека доза сетног хумора.

Паралелно глуми и бројним филмовима и серијама. Није лоше бити човек, Такси блуз, Доктор Реј и ђаволи, Монтевидео, Диши дубоко, Сиви камион црвене боје, Јесен стиже, дуњо моја, Држава мртвих, Бумеранг, Вратиће се роде, Наташа…су само неки од наслова.

Глумац Бојан Димитријевић је једноставно другачији. Вредан је и посвећен, зато његова каријера константно иде узлазним путем. Таквим ангажманом и у позоришту и на филму наставља да доприноси српској културној сцени остављајући занимљив и оригиналан траг.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Мирослав Николов

режија Милица Митровић