субота, 01.11.2025, 10:50 -> 14:49
štampajАРХИВ.dоc
Поводом 20 година од смрти Љубе Тадића "краља Лира српског глумишта"
Љуба Тадић филмски, телевизијски, радио и позоришни глумац (Урошевац, 31. 5. 1929. – Београд, 28. 10. 2005.
Глумом је почео да се бави као ученик Прве крагујевачке гимназије у позоришту ''Јоаким Вујић'' у Крагујевцу. Студије глуме завршио је 1953. године у Београду на Академији за позоришну уметност, у класи професора Јозе Лауренчића. Био је првак Београдског драмског, Југословенског драмског и Народног позоришта у Београду, као и Атељеа 212. У првој сезони Атељеа 212 играо је Владимира у представи "Чекајући Годоа" 1956. године, што је уједно било и прво извођење у источној Европи. На истој сцени играо је краља Лира само пар месеци пре смрти. Међу Тадићевим бројним филмским улогама истичу се Мајор Курсула (Марш на Дрину, 1964), Сава Ковачевић (Сутјеска, 1973), Митке (Коштана, 1976), Султан Мурат (Бој на Косову, 1989). Добитник је бројних признања. "Златну арену" примио је 6 пута, први је лауреат награде "Добричин прстен" 1980. године, а награду "Павле Вуисић" за изузетан допринос домаћем филму добио је 1996. године.
Љуба Тадић, из серије Учесник и сведок – Серија Учесник и сведок Редакције програма из културе, чији је комплетан аутор Љиљана Лика Лукић, емитована је од 1985. до 1991. године. У том периоду настало је око педесет документарних емисија из области културе. Учесници емисија су били савремени ствараоци који су својим делом и искуством сведочили о послератној епохи код нас или су ангажовано учествовали у неким преломним културним догађајима. Културолошке дилеме, историјско социолошки прилази питањима из скорије прошлости и у време кад су интервјуи рађени, одлика су сваке емисије. У разговору са Ликом Лукић Љуба Тадић говори о својим улогама у позоришту, о раду у Југословенском драмском позоришту, о својим улогама на филму и телевизији.
- Аутор Филип Давид, уредница Лика Лукић, редитељ Ненад Момчиловић
 - Премијерно емитовано 11.11.1989; Редакција програма из културе
Уредници Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић
 
                        
                        
                    
                 
                        
                        
                    
                 
                        
                        
                    
                 
                        
                        
                    
                 
                        
                        
                    
                 
                                
                                
                            
                         
                                
                                
                            
                         
                                
                                
                            
                         
                                
                                
                            
                        
Коментари