АРХИВ.dоc

Песник и писац Перо Зубац рођен је 30. маја 1945. у Невесињу. Основну школу завршио је у родном месту, а експерименталну гимназију у Лиштици и Зрењанину. Студирао је књижевност јужнословенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је тридесет књига поезије, двадесетак књига за децу, једну књигу есеја, више антологија југословенског и страног песништва.

Био је главни уредник неколико часописа – студентског листа „Индекс", часописа за културу „Поља" у Новом Саду, загребачког „Полета”, скопске „Мисле", часописа „Детињство“ Змајевих дечјих игара и часописа за децу „Витез“ из Београда. Kао новинар је писао је за бројне листове у свим републикама некадашње Југославије. Између осталог за „Борбу”, „Побједу”, „Свијет”, „Глас омладине”, „Суботичке новине”. Члан је Удружења новинара Србије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије. Написао је сценарија за осам документарних филмова и целовечерњи филм о Јовану Јовановићу Змају. Добио је Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма за сценарио филма Kароља Вичека „Пинки”. Са Гораном Бабићем, Луком Паљетком, Владимиром Николићем објавио је драму „Мудбол”, а са Драганом Јерковићем радио је позоришни комад „Вратио се Николетина”. Потписује и ТВ драму „Избацивач” рађену за ТВ Нови Сад. Написао је либрето за балет „Бановић Страхиња” Стевана Дивјаковића и либрето за оперу Мирослава Штаткића „Ленка Дунђерска”. На стихове Пера Зубца компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а за стихове је добио најзначајније награде на југословенским фестивалима у Опатији, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожају, Никшићу.

Док земља мирује, одломак – Tоком зиме док земља мирује, живи позориште, настаје поезија. У одломку из емисије у којој књижевник Драшко Ређеп представља културни тренутак Војводине 1970. године, видећемо, између осталог, младог песника Перу Зубца у Новом Саду који се осврће на Матицу српску – једну од најстаријих књижевних и културних институција на овим просторима. Такође, Раша Ливада као добитник Бранкове награде за прву песничку књигу, говори своје стихове на Стражилову, а о значају провинцијског театра, у амбијенту зрењанинског позоришта, прича редитељ Јован Путник. 

- Учесници: водитељ Драшко Ређеп, Јован Путник, Перо Зубац, Раша Ливада

- Сниматељи Станко Алексић, Ненад Брежанчић, сниматељ тона Вуко Дабушко, монтажа Нева Хабић, музички сарадник Олга Милутиновић, уредник Љубомир Милин, редитељ Божидар Вучуровић, Редакција програма из културе; премијерно емитовано 1970.

Мостарске кише, Песничке ведрине – „Има емисија чије се присуство на малом екрану не уклапа у дилему: премијера или реприза. Отприлике као кад би се поставило питање може ли се класично музичко дело, на пример Шубертова Недовршена симфонија – репризирати! Тако је и са чудесном песничком визијом Мостарске кише, коју је по стиховима Пере Зупца режирао Здравко Шотра, док је песникове речи, уз пратњу музике Зорана Симјановића, говорио Драган Николић. Не би се могло рећи да на телевизији уопште нема довољно емисија о поезији; пре се поставља питање колико их има успелих. За Шотрину екипу мора се рећи да је у свом послу више него успела. Лепоту и чистоту ове емисије, сву подређену песничкој речи, чини изнад свега – једноставност. Уздржаност у свим изразима, (у ликовном уобличењу, у дискретној музичкој пратњи, у одмереном и усклађеном ритму свеопштег кретања градом) којом доминира изузетно, ретко за наше глумачке прилике, погођена природна, неусиљена, а топла, присна и мисаона говорна интонација Драгана Николића, одлика је ове, с разлогом поновљене емисије”. („Политика експрес”, 19.02.1980.)
- Стихове казује Драган Николић
- Писац Перо Зубац, композитор Зоран Симјановић, сниматељ Никола Ђоновић, асистент сниматеља Раде Јоановић, сниматељ звука Миодраг Јевтић, микроман Миљан Ђукић, организатор Олга Петков, секретарица режије Драгица Марковић, монтажер Милица Полићевић, редитељ Здравко Шотра
- Премијерно емитовано 29.12.1979, Редакција уметничког програма, уредник Милован Витезовић

Уредници Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић