Трезор

Први покушаји стварања школе за више образовање код Срба датирају из периода Првог српског устанка. Карађорђева Велика школа, основана 1808, радила је пет година, а школовање је завршило седам полазника, међу којима и Вук Караџић. Њен рад обновљен је 1830. године. Осам година касније, Велика школа прераста у Лицеј са седиштем у Крагујевцу.

Од 1841. године Лицеј је поново у Београду. Кнез Михаило Обреновић, 1863. године, доноси Закон о Великој школи са 3 факултета: Правним, Филозофским и Техничким факултетом. Своје садашње име Универзитет је добио доношењем закона, 12. марта 1905, који је потписао краљ Петар I. У првом члану тог закона, каже се: "Велика школа се проглашује за Универзитет са Филозофским, Правним, Медицинским, Техничким и Богословским факултетом". Први ректор Београдског универзитета био је Сима Лозанић. У част Симе Лозанића Трезор приказује:

Збирка великана српске хемије - Збирка великана српске хемије, коју хемичари краће називају Музеј хемије, припада Заједници научно-техничких музеја Србије, чији је матични музеј Музеј науке и технике. Аутори сталне поставке су проф. др Снежана Бојовић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и Адела Магдић, виши кустос, која је у време рада на збирци била у Музеју науке и технике.

Збирка је отворена 21. октобра 2002. године, поводом 130 година од доласка Симе Лозанића на Катедру хемије Велике школе. Збирка је посвећена великанима српске хемије који су стварали крајем XIX и током XX века; Сими Лозанићу (1847-1935), највећем српском хемичару и значајним личностима које су оставиле дубок траг у српској хемији: првом српском хемичару Михаилу Рашковићу, оснивачу Српског хемијског друштва Марку Леку, првом сараднику Симе Лозанића Милораду Јовичићу, универзитетском професору Миливоју Лозанићу, оснивачу Београдске хемијске школе Вукићу Мићовићу и Ђорђу Стефановићу заслужном за оснивање Катедре за биохемију на Хемијском факултету.

Сачувано благо, оригинална документа и опрема прве хемијске лабораторије на Лицеју и Великој школи јесте драгоцено сведочанство о развоју хемије у Србији. Више стотина докумената и око сто фотографија изложени су на стубовима, а хемијско посуђе, прибор и апарати у стакленим витринама и на полицама. У орманима се налазе књиге из XIX века, уџбеници, преписка хемичара, фотографије и документа. Збирка се стално попуњава донацијама значајних хемичара и њихових породица, а налази се у простору иза великог амфитеатра на Хемијском факултету у Београду и посећује се организовано.

* Према тексту научног сарадника др Јасминке Королије, сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, сарадник Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, монтажер-реализатор Бранислава Теодосић, уредник Бојана Андрић.

* Снимано 4.2.2010, Редакција за историографију.

Ђулићи и ђулићи увеоци - стихове Јована Јовановића Змаја (1833-1904) казује Раде Шербеџија, а визуална решења се траже у сликама Мерсада Бербера.

* Сценарио и режија Александар Мандић, сниматељ Миле Лукић, монтажери Јасна Штолба, Верица Пантић.

* Премијерно емитовано 28.3.1983, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ.