Трезор

Централни део изложбе је избор из богате оставштине, кojу је породица редитеља Звонка Симоновића предала 2008. године Редакцији за историографију и која се у Фонду поклона води под бројем ФП 0167/2008.

Једна трећина живота - емисија из циклуса Разговор ветерана, новинара и уредника Каменка Катића, снимана је у Белегишу, 11. маја 2006. У разговору са Катићем редитељ каже како је "по декрету" дошао на Телевизију Београд 1. јануара 1959. Годинама је радио у Југословенском драмском позоришту као асистент и помоћник редитељима Бојану Ступици, Мати Милошевићу, Танхоферу и Беловићу и већ почињао и самостално да режира, кад је са тугом примио премештај на телевизију.

Бојан Ступица му је тада рекао: "Сине, одлучи сам, али, да знаш, пред телевизијом је будућност. Тебе тамо зову да радиш стихове, а технику ћеш већ научити." И стварно, Симоновић је позван да режира текстове из књижевности и поезије, али је брзо прешао на режију документарних емисија (редитељ је првог Ковачевићевог Каравана), репортажа и фељтона, затим на преносе великих спортских такмичења и може се рећи да је родоначелник онога што се зове "београдска школа директних преноса", по чему је тадашња Телевизија Београд заузимала високо место и углед у тадашњој Европи. У првом делу, разговараће се о почецима рада на Телевизији Београд.

* Учесници: Звонко Симоновић, Каменко Катић.

* Премијерно емитовано 24.8.2006, репризно 17.9.2007, Редакција за историографију .

Београдска школа директних преноса - у наставку разговора, Симоновић, један од родоначелника Београдске школе директних преноса, говори о спортским преносима, преносима великих догађаја, као што су Велики школски час у Крагујевцу и Вуков сабор у Тршићу, о скупштинским преносима, још више о најближим сарадницима сниматељима и камерманима и, најзад, о томе шта све годинама скупља за своју властиту архиву: сценарија, редитељске разраде, белешке, фотографије, цртеже, скице и како проводи сате окружен свим тим, сређује и понешто бележи.

* Премијерно емитовано 24.8.2006, Репризно 17.9.2007, Редакција за историографију.

Трезор подсећа!

Уторком у 17 часова на каналу РТС Дигитал

Писмо из 1920 - Прича у првом лицу, први пут објављена 1946. године, временски пада у март 1920, у доба после Првог светског рата. Приповедач и његов пријатељ Макс Левенфелд седе на коферима на железничкој станици Славонски Брод и чекају воз за који не знају када ће доћи. У неколико речи, причају један другом како су провели рат. За Макса Левенфелда, Андрић каже: "После тога великог рата сретало се међу интелигентима доста таквих кивних људи, кивних на неки нарочит начин, на нешто неодређено у животу." Одлазећи заувек, Макс говори да ће у себи стално носити сећање на Босну, као неку дугу, неизлечиву болест.

Монодрама је снимљена према интегралној верзији Андрићеве приче. Пишчеве дилеме око наслова (Мржња, На уском колосеку или чак Писмо из 1992. године) представљају Андрића као изванредног познаваоца босанских прилика. "Овај драмски монолог о три сарајевске богомоље и четири религије које наоко складно егзистирају на малом простору, а, у ствари, свака за себе искуцава неко своје време, на себе је преузео изузетно тежак задатак - да са посебном уметничком деликатношћу досегне трагичне поноре ове Андрићеве сентенце и избегне политичке плићаке..." (Милутин Мишић, "ТВ новости", 20. децембар 1995)

* Улога: Мирсад Тука (дипломски рад на ФДУ, класа проф. Владимир Јевтовић).

* Писац Иво Андрић; костимограф Мирослава Чохаџић, сценограф Вуко Перовић, композитор Петар Антоновић, маскер Ратко Ристић, тон мајстор Милан Утржан, техничка вођства инж. Биљана Лазаревић, инж. Андреј Баранов; дизајн слике Светлана Ћировић, видео миксер Слободан Јанежић, камерман Зоран Савић, директор фотографије Веселко Крчмар, монтажер Мирослав Николов, редитељ Славенко Салетовић, уредник Јелица Зупанц.

* Премијерно емитовано 11.12.1995; Копродукција РТС ТВБ и Задужбина Иве Андрића, емитовано у Трезору 10.8.2009.