Позориште лечилиште

У времену упадљиво нарасле друштвене агресивности, извршених чинова неразумног насиља, потреба за њиховим освешћивањем и тумачењем, са циљем спречавања да се оно понови, мобилише се у свим сегментима друштва. Уметност, као простор истраживања одраза људске душе, место њеног оплемењивања и чишћења, може да има нарочиту важност у тој мобилизацији. А сценска уметност нарочито, јер је најближа животу. Од када је настало, позориште је тумачено као чистилиште порока и лечилиште, у расправама од Аристотела, преко Расина и Шилера, до Артоа и Бонда.